Losanđeleski bioskop „Chinese Theatre“, za koji Hina navodi da ga mnogi smatraju centrom filmskog sveta i koji godišnje ima posetilaca koliko i Sikstinska kapela u Vatikanu, juče je proslavio 90. rođendan.
Navodi se da stanovnici Los Anđelesa tvrde da je doći u svetsku prestonicu filma, a ne posetiti taj slavni bioskop i njegovu zbirku otisaka dlanova i stopala holivudskih ikona, nešto poput odlaska u Kinu i zaobilaženja Kineskog zida.
Hina navodi da je bioskop nadživeo 16 američkih predsednika i tri velika kalifornijska zemljotresa. Reditelj Ridli Skot postao je 304. zvezda koja je ostavila svoj otisak u svežem cementu ispred ovog bioskopa, postavši tako „besmrtnik“ poput Džona Vejna, Sofije Loren ili Džeka Nikolsona.
Inače, sve je počelo kada je impresario Sid Graumen za dva miliona dolara kupio kuću Frensisa Bušmena kako bi u njoj otvorio bioskop. Tradicija ostavljanja otisaka počela je slučajno, kada je zvezda nemog filma Norma Telmedž šeprtljavo stala u sveži cement na gradilištu. Norma je počela da se izvinjava, ali je Graumen je tome video marketinšku priliku za promociju otvaranja bioskopske dvorane. Od tada je ostavljanje otisaka ispred „Chinese theatre“-a holivudskim zvezdama postao svojevrsni vrhunac karijere glumaca i režisera.
Širli Templ je imala samo šest godina kada je 1935. ostavila svoje otiske. Pojavila se bosa jer joj je činilo da tako niko neće da primeti da joj je upravo ispao mlečni zub. Merilin Monro je želela da stavi dijamant umesto tačke na slovo `i` u svom imenu, ali su je ubedili da će dragulj brzo biti ukraden. Umesto dijamanta u cement je zato utisnula svoju minđušu, ali time nije sprečila krađu. Komičar Mel Bruks je pre svečanosti na svoju ruku dodao lažni šesti prst.
Neka velika imena ipak nedostaju – Odri Hepbern jedna je od retkih zvezda koja je odbila da ostavi otiske, a Džejms Din je trebalo da ih ostavi, ali je neposredno pre toga poginuo u automobilskoj nesreći.
Stariji od Oskara i konkurentskog Šetališta slavnih, „Chinese theatre“ je bio treći bioskop koji je otvoren u Los Anđelesu, ali je daleko najpoznatiji.
„Graumen je želeo da nadmaši ta dva bioskopa i one koja je video u Evropi i razmatrao je razne arhitektonske stilove. Na kraju mu se najviše dopao kineski`, kaže lokalni istoričar Livaj Tinker.
Među fontanama u obliku lotosa, stubovima ukrašenim gvozdenim maskama, izrezbarenim zmajevima, nalazi se i nekoliko neprocenjivih predmeta poput nebeskih pasa iz dinastije Ming iz 15. veka.
Bioskop je otvoren projekcijom filma `Kralj kraljeva` Sesila B. DeMila. Publika je ispunila dvoranu od 2.200 mesta, a ulaznica je tada koštala 11 dolara. Desetine hiljada drugih koji nisu došli do ulaznica nagurali su se uz holivudski bulevar kako bi nakratko videli svoje omiljene zvijezde.
„Chinese theatre“ godišnje poseti pet do šest miliona ljudi, kao i Sikstinsku kapelu u Vatikanu. To je jedini bioskop sa jednim ekranom koji sve vreme radi devet decenija. Godišnje se u dvorani prikaže od 35 do 50 premijera, više nego igde drugde u svetu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com