Srbija za kulturu izdvaja manje novca po glavi stanovnika od okolnih zemalja, a sredstva koja se dodeljuju na konkursima Ministarstva kulture dobijaju podobni akteri, ocenjeno je danas na tribini asocijacije „Nezavisna kulturna scena Srbije“.
Na predstavljanju istraživanja „Vežbe iz anatomije kulture – deset godina monitoringa trošenja budžetskih sredstava za kulturu u Srbiji“ u beogradskom Medija centru, Predrag Cvetičanin iz te asocijacije kazao je da je poslednjih godina povećano ulaganje u kulturu, ali da to nije dovoljno.
„Tokom 2023. godine sprovedena je analiza koja je pokazala da Slovenija izdvaja 115 evra po glavi stanovnika za kulturu, Hrvatska 109, Crna Gora 40, Srbija 18, a Bosna i Hercegovina 1,3 evra“, naveo je Cvetičanin.
On je kritikovao način na koji Ministarstvo kulture raspoređuje novčana sredstva.
Kazao je da često organizacije civilnog sektora dobijaju najviše novca na konkursima tog ministarstva i dodao da se poslednjih godina mimo konkursa finansiraju neki projekti.
„Dodeljivanje sredstava mimo konkursa na osnovu diskrecionih prava ministra kulture je postalo često. Tu se navodno radi o jako važnim projektiva koji se nisu ranije mogli predvideti, a kad smo dobili uvid u podatke, shvatili smo da to nije tako. Skoro tri miliona evra dodeljeno je mimo uvida javnosti“, naveo je Cvetičanin.
Po njegovim rečima, sekretarijat za kulturu Beograda se ponaša kao da je raspisivanje konkursa za dodelu sredstava stvar njihove dobre volje, a ne obaveza.
Kazao je da analiza Kulturne scene Srbije pokazuje da često na konkursima novac dobijaju fantomske organizacije „za koje niko ne zna i koje ne postoje u Agenciji za privredne registre“.
„Tokom 2021. godine, Sekretarijat za kulturu grada Beograda dodelio je jednu petinu sredstava odnosno oko 20 miliona dinara sumnjivim projektima, a 2022. godine dve petine sredstava je otišlo takvim projektima, 2023. godine je 39 miliona dinara dodeljeno praktično nepostojećim organizacijama“, naveo je Cvetičanin.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com