Šta je zajedničko Luju Armstrongu, Oliveri Katarini, Arsenu Dediću i Đorđu Marjanoviću? Svako ko prođe Trgom Nikole Pašića uveriće se da ih povezuje Dvorana Doma sindikata. Zato su velikim posterima sa njihovim likom oblepljena stakla na frontalnoj fasadi zdanja, a iznad glavnog ulaza natpis – „Svedok jednog vremena”.
Ispred kolevke FEST-a, „Beogradskog proleća” i „Kids festa” parkiran je kamion, a njegova prikolica daskom „peticom” spojena je sa holom zdanja. Majstori već mesec dana izbacuju šut i stari nameštaj na kamion. Na prstima se probijamo do velike dvorane u kojoj nas dočekuje oblak prašine.
Roje se zvuci bušilica i odzvanja graja radnika.
Sala u kojoj je neposredno posle otvaranja 1957. održana prva projekcija jugoslovenskog filma „Samo ljudi” Branka Bauera, a prijemni ispit su polagale domaće muzičke zvezde, sada podseća na amfiteatar. Njegovim podnožjem dominira džinovsko tamno platno. Njime su obložene vredne i raritetne orgulje, koje će se, kada rekonstrukcija započeta prošlog meseca početkom 2018. bude završena, naći u turističkoj ponudi prestonice, uverava Igor Stanković, direktor „Dvorane Doma sindikata”, preduzeća koje je prošle godine kupila njegova firma „MCF Megakom film”.
Novi život toj kraljici instrumenata, orguljama, koje su se u Domu sindikata poslednji put oglasile 1998. godine, udahnulo bi nekoliko stotina hiljada evra.
– Velika dvorana doživeće najveći preobražaj – biće to koncertna, filmska i pozorišna sala. Umesto 1.600 mesta, posle obnove imaće 1.400 sa razmakom između sedišta većim nego dosad. Posebna pažnja biće posvećena akustici dvorane, koja će zadovoljiti svetske standarde za klasičnu muziku, ali i za filmske projekcije. Balkon i 20 loža ostaju – priča Stanković ekskluzivno za „Politiku” dok obilazimo dvoranu koja se priprema za veliku obnovu.
U službi velike dvorane biće prostorije u podrumu koje najverodostojnije svedoče o šest decenija postojanja Doma sindikata. Vlaga i hladnoća struje hodnicima koji vode do tehničkih prostorija. Sistemi za rasvetu i klimu u upotrebi su bili duže od pola veka, a kompresor za klimu – naprava pred kojom bi se današnja „android generacija” sablaznila – zauzima celu jednu prostoriju. Dobijen je od Nemaca kao ratna odšteta i on će, kaže Stanković, ostati na istom mestu, samo će dobiti stakleni omotač i postaće dostupan studentima tehničkih nauka.
U prostoru od 6.250 kvadratnih metara naći će se četiri bioskopske sale i jedna višenamenska – osim filmskih projekcija, u njoj će biti kamerna scena, a služiće i kao sala za kongrese i konferencije. Za pres centar, galeriju, dečji edukativni kutak sa igraonicom rezervisan je prvi sprat, dok će bar biti u velikom holu u prizemlju, sa letnjom baštom isturenom ka Trgu Nikole Pašića. Iz hola će, osim stepenica, do prvog sprata voditi i lift. „Promociju”, nekadašnji klub u koji se ulazilo iz Čavketovog prolaza, zameniće džez bar „Lisabon” koji će raditi u večernjim satima, a rekonstruisani Dom sindikata biće otvoren od 10 sati do jedan čas posle ponoći, napominje Stanković.
– U obnovu ulažemo tri miliona evra ne računajući ozvučenje, rasvetu i projektore. Zaposlićemo 120 ljudi. Stare radnike nećemo ostaviti na cedilu, pojedini od njih tridesetak su u međuvremenu otišli u penziju, a neki čekaju da se obnova završi kako bismo im pronašli angažman– obećava Stanković.
Dvorana Doma sindikata građena je od 1947. do 1955. godine prema projektu arhitekte Branka Petričića. Zdanje je izvedeno u duhu socrealizma sa uticajem kasnog modernizma. Kao simbol ranog perioda posleratne izgradnje, svojim položajem i volumenom odredilo je obrise jednog od najznačajnijih gradskih javnih prostora – Trga Nikole Pašića. Ovo mesto održavanja značajnih skupova i događaja političkog i kulturnog sadržaja predstavlja i kulturno-istorijsku vrednost. Vlada Srbije proglasila je Dom sindikata spomenikom kulture 2013. godine. Otvoren je 1957, a u njemu su gostovali svetski umetnici kao što su Edit Pjaf, Majls Dejvis, Ela Ficdžerald, Bi Bi King, Robert de Niro, Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Njujorška i Berlinska filharmonija…
Filmovi „Lude godine”, „Tesna koža”, „Zona Zamfirova” i „Montevideo” obarali su rekorde gledanosti, a Lepa Brena i Miroslav Ilić punili su veliku dvoranu danima.
Kompanija „MCF Megakom film” krajem prošle godine kupila je preduzeće „Dvorana Doma sindikata” u stečaju i postala novi zakupac prostora koji sada renovira. Kiriju plaća vlasniku zdanja Savezu samostalnih sindikata Srbije i osnivaču „Dvorane Doma sindikata”, koja je u međuvremenu postala samostalno preduzeće, a u stečaj je otišla 2016.
Zaposleni su strahovali da će to zdanje podeliti sudbinu zakatančenih beogradskih bioskopa i da će promeniti namenu, ali, kako sada stvari stoje, to ne bi trebalo da se desi.
– Otkupili smo potraživanja „Dvorane” od „Beogradskih elektrana”, postali najveći poverilac i predložili plan reorganizacije. Isplatili smo sva dugovanja u iznosu od 20 miliona dinara. Raspisali smo pozivni arhitektonski konkurs i izabrali idejno rešenje arhitekte Đorđa Stojanovića, prema kojem je preduzeće ZAPP izradilo projekat rekonstrukcije – tvrdi Igor Stanković, direktor „Dvorane Doma sindikata”.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com