Glavni glumac u filmu, Gaj Pirs (Guy Pearce), imao je nekoliko scena sa mladuncima i uživao je u svakom trenutku. On priznaje: „Nisam mogao da ih pustim. Pomagao sam da ih nahrane i posle nekog vremena počeli su da me prate. Iako su mladunci mali, veoma su teški i snažni, sa dubokim glasovima. Bilo je fantastično.“
Le Portije je bio svestan toga da su, bez obzira na to koliko su dobro obučeni, tigrovi još uvek divlje životinje: „Čim se odmaknete od njega, on ponovo postaje normalan tigar sa svom žestinom tigra. Zarobljeni tigrovi su opasni, na neki način su čak i opasniji od divljih tigrova, jer su svakog dana sa ljudima i ne plaše ih se.“ Ano kaže: „Nikad ne smete da zaboravite da su tigrovi opasni grabljivci, bez obzira na to kako simpatični i osećajni umeju da budu.“
Pripreme za vođenje tigrova u Kambodžu morale su da počnu mesecima ranije. Pored traženja mladunaca i skotnih tigrica, morao je da bude pronađen najbolji način za transport tigrova. Pri tom je moralo da se uradi puno istraživanja o tome kako će tigrovi reagovati na klimu u Kambodži i koje vakcine će biti potrebne da bi ostali zdravi.
„Čučnuo bih iza Gaja, a sa obe strane imao bih svoje pomoćnike. Kako bi tigar išao prema nama, gledao bih ga u oči. Dok god nije pokazivao zanimanje za Gaja, dopuštao bih mu da priđe bliže. Ako bi samo pogledao u pravcu glumca, ustajao bih iza njega da bih privukao tigrovu pažnju i Gaj bi morao da ode.“ Ta scena snimana je pored jednog od kaveza, tako da bi Gaj mogao da uđe u njega ako bi došlo do problema. Pirs se seća: „Stalno sam čuo Tijerijev glas kako mi govori da možeš da ih treniraš, ali ne možeš da ih ukrotiš.“
Dok je većina scena snimljena uživo, animatronici tigrova korišćeni su za scene u kojima bi bezbednost pravih tigrova mogla da bude ugrožena. „Koristili smo animatronike nekoliko puta za scene gde bi akcija sa pravim tigrom bila nemoguća“, kaže Ano. „Na primer, upotrebili smo komplikovanu kombinaciju animacije i vizuelnih efekata za scenu u kojima su tigrovi zarobljeni u požaru u džungli. Tigrovi ni u jednom trenutku nisu bili blizu vatre. Plamen je bio postavljen blizu kamera za jedan deo snimaka, a zatim je povećan u efektima u postprodukciji. Tigrovi su skakali sa stene na stenu, a nikad kroz vatru.“
Tim za animatronike vodio je Paskal Molina. „Ključ za pravljenje uverljivih animatronika je vreme“, objašnjava Molina. „Treba vam vreme da biste napravili originalne skulpture, oči, zube, da biste poboljšali mehaniku, ali ono što stvarno oduzima vreme jeste dlaka. Mi radimo sa prirodnom dlakom, ugrađujući pramen po pramen, skoro dlaku po dlaku.“ Osim tih snimaka, vizuelni efekti bili su minimalni. Bilo je neophodno digitalno uraditi let slepih miševa iz hrama pošto je ta vrsta zaštićena.
Prilikom traženja lokacija Ano je fotografisao hiljade mesta, kambodžansku arhitekturu, pejzaže, kolonijalne zgrade itd. Korišćenjem digitalne tehnologije ovi snimci obrađeni su da obogate određene aspekte filma – planina dodata iza ravnice, selo u daljini, palme u pejzažu. Taj stil inspirisan je dizeldorfskom slikarskom školom, koja je pravila skice iz prirode pre nego što bi ujedinila elemente različitih pejzaža na jednom platnu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com