Postojeće, manje i više poznate, legende bile su inspiracija za napete i misteriozne avanture u filmu „Nacionalno blago“ („National Treasure“): od istorijskih priča o blagu templara, preko tajnih šifara koje su koristili osnivači Amerike do mističnih masonskih simbola na novčanicama američkog dolara, film je pun autentičnih zanimljivosti.
Producent i scenarista Oren Aviv i njegov partner Čarls Sigars došli su na ideju o čoveku koji je prinuđen da ukrade Deklaraciju nezavisnosti kad se ispostavi da je ključni američki dokument u velikoj opasnosti, pošto je otkriveno da sadrži izvesnu tajnu mapu.
Scenaristi Kormak i Merijen Viberli uneli su još slojeva misterije i avanture u film začinjen humorom i savremenom ljubavnom pričom. U svom istraživanju scenaristi su naišli na jednu od najtajnovitijih priča u istoriji – priču o blagu templara. Templari su bili krstaši iz 11. veka; za njih se priča da su bili jedna od najmoćnijih tajnih organizacija u istoriji. Smatra se da su bili toliko bogati da su čak i najmoćniji evropski kraljevi tražili pozajmice od njih. Onda, u 14. veku, njihovo blago je odjednom nestalo bez traga. Do današnjeg dana tajna onoga što se dogodilo sa blagom templara inspiriše lovce na blago širom sveta, a posebno u SAD.
„Mnogi veruju da je blago stiglo u Severnu Ameriku“, primećuje Kormak. „Interesantno je da postoji pretpostavka da je Kristofor Kolumbo bio templar, tako da je blago moglo da stigne u Ameriku na taj način.“ Ako je tako ogromno blago došlo u ruke osnivača Amerike, Viberlijevima je delovalo verovatno da bi ga oni sačuvali za revolucionarni rat, kao poslednje utočište u slučaju da naciji u nastanku zatreba dodatno finansiranje (u to vreme to je bila ozbiljna stvar) da bi sačuvala teško stečenu slobodu.
Kad su ispitali istoriju podrobnije, delovalo je sasvim moguće i da bi osnivači Amerike radili skoro neverovatne stvari kako bi sačuvali tajnu o tolikom blagu. Ipak su u Americi 1776. špijuni i razni neprijatelji bili stalna stvarnost – a tajnovitost je postala prava umetnost. U to vreme mnogi pripadnici elite bili su članovi tajnih društava, tadašnja pisma redovno su pisana u šiframa i nevidljivim mastilom, masonski simboli bili su gravirani na zgradama a bilo je uobičajeno da se blago krije na tajnim lokacijama.
Takođe, to je bilo vreme kada su mnogi američki lideri pripadali tajnom društvu slobodnih zidara. Većina priča o velikim avanturama odigrava se u egzotičnim zemljama i davnim vremenima, ali u „Nacionalnom blagu“ lov na jedno od najvećih blaga u istoriji dešava se u savremenoj Americi.
Džeri Brukhajmer i Džon Terteltaub snimali su na autentičnim istorijskim lokacijama u Filadelfiji, Vašingtonu i Njujorku, koje se retko viđaju u akcionim i avanturističkim filmovima. Pored Kongresne biblioteke i Linkolnovog memorijala, korišćene su i druge autentične lokacije u Vašingtonu kao što je Zgrada ćerki američke revolucije, koja zamenjuje Belu kuću Endrua Džeksona iz 1832. Priča počinje tu, scenom sa pretkom Bena Gejtsa, Čarlsom Kerolom, poslednjim živim potpisnikom Deklaracije nezavisnosti, koji mu prenosi ključni trag u potrazi za blagom.
Naravno, filmadžije nisu mogle da snime izbledelu originalnu Deklaraciju iz bezbednosnih razloga, pa su radili sa stručnjacima na stvaranju što bolje kopije koja omogućava publici da vidi dokument stariji od 200 godina sa naslovom i potpisima. Posle Vašingtona, snimanje je prebačeno u Filadelfiju, gde je najranija američka istorija još uvek opipljiva kroz spomenike kao što su Sala nezavisnosti i Zvono slobode. Filmadžije su dobile i veoma retku dozvolu da uđu u originalni toranj u kom se nalazi zvono iz 1876. godine koje i dan-danas zvoni i igra ključnu ulogu u približavanju Bena i njegovih prijatelja blagu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com