Cvet neverovatne lepote, koji krije tajnu kosovskih junaka. Svedok je svih nedaća koji je srpski narod doživeo na svetoj Kosovskoj zemlji. O njemu svedoče mnoga predanja i legende, a njegovo poreklo obavijeno je velom tajni.
Svaki pomen cveta crvenog kosovskog božura (Paeonia peregrina) asocira uglavnom na kosovski boj i prolivenu krv kosovskih junaka, zbog čega je, kako se veruje, dobio crvenu boju, od te daleke 1389. godine 28. juna. Božuri su crveno cveće natopljeno junačkom krvlju, veli legenda. Od tada je božur za Srbe više od cveta.
Predanje kaže da božur nigde nije tako intenzivno crven, kao onaj koji cveta na Kosovu, na Gazimestanu, poprištu Kosovske bitke.
Malo je poznato, međutim, da ovaj purpurni, kao krv crveni cvet sa znatno manje latica od onih nama poznatih, baštenskih i ogromnim žutim prašnicima, cveta još, za srpsku istoriju takođe veoma značajno. U Rumuniji, u Vlaškoj niziji, na nekoliko desetina kilometara od Dunava – na polju Rovine. U bici koju su tu 17. maja 1395. godine vodili čuveni vlaški vojvoda Mirča Stariji i turska vojska koju je predvodio sultan Bajazit Prvi poginuo je junak srpskih epskih pesama, legendarni Kraljević Marko, piše Serbian Times.
Prema verovanju u Srba, cvetovi božura su isključivo bili bele boje sve do bitke na Kosovu, kada su iz zemlje natopljene krvlju kosovskih junaka nikli crveni božuri. Osim što štiti porodicu i decu od negativne energije, za ovaj cvet se vezuje simbolika u ljubavnoj magiji.
Veruje se da koren božura privlači sreću. Takođe, božur čuva i dom od zla. Ako devojka čezne za nekim mladićem treba samo da se zakiti božurom i to će odmah privući pažnju željenog mladića.
Na planini Maljenik iznad sela Krivi Vir i izvora Crnog Timoka,opština Boljevac – Zaječarski okrug, na 702 metra nadmorske visine raste oko 2.000 jedinki božura u hrastovoj šumi. Meštani ovaj božur nazivaju – kosovski.
– Kosovski božur u Srbiji je zakonom zaštićena biljna vrsta i može da se bere samo u naučne svrhe. Malo ko zna da su kosovski božuri domaća, autohtona vrsta. U svetu je poznato još 40 vrsta. Od toga tek pet imaju stanište na teritoriji Srbije. U legendi koja se prenosi sa generacije na generaciju tvrdi se da su božure na padine Kučajskih planina doneli kosovski junaci posle boja, te da odatle i potiče ime,- kaže profesor geografije iz Kosovske Mitrovice Ilija Elezović.
Božur je retka biljka u Srbiji a u svetu ima samo u južnoj Evropi, pojedinim delovima Amerike i Azije. Najpoznatija vrsta kod nas je običan božur.
Mitologija kaže da je božur nazvan paeonia po grčkom bogu Peonu koji je tom biljkom od epilepsije izlečio Plutona.
Kinesko verovanje opisuje božur kao cvet koji pozitivno utiče na harmoničan brak žene i muškarca. Cvet ljubavi, divljenja i ženstvenosti cveta u kasno prolećnim i ranim, letnim mesecima. Beli božuri simbolizuju devojčice i smatraju se simbolom njihovih misli, ali i njihove lepote. Zbog gordog držanja, boje života, lepote, bogatstva i sjedinjenja, crveni božur cvet simboliše čast i bogatstvo. Kod nas je božur poznati simbol kosova. I danas raste kao endemska vrsta na Gazimestanu a cveta u maju i junu.
Simbol lepote i romantike
Božur je opisan u botaničkim knjigama još 1636. godine i da se gaji u Evropi više od 600 godina.
Ime božura potiče od kineske reči sho yu, što znači najlepši. Božur je u Kini simbol bogatstva, lepote i časti.
Božur simboliše lepotu i romantiku, srećan brak i dobru sreću. Buketi od božura se smatraju predznakom sreće kod ulaska u brak i zato su čest izbor za venčanja. Cvet božura je često i 12. cvet u svadbenom buketu.
Božure uvek treba svaka mlada da uvrsti u svoj venčani buket, jer je božur simbol srećnog i skladnog braka.
Božur je tradicionalni simbol Kine, Mongolije i države Indijane.
Grčki mit o Božuru
Peon je bio grčki travar koji je svojom veštinom isceljivao bogove sa Olimpa, s obzirom da nisu imali moć samoizlečenja. Peon je bio veoma cenjen među svim bogovima, ali je Asklepier, bog lešnika, bio iskren i ljubomoran, pa je zbog toga odlučio da ga ubije. Ipak, Zevs je pretvorio Božur u prelepi cvet koji se zove Božur (božanstveni cvet) ili božur.
Na Gazimestanu zasadila 1.000 božura
Preduzimljivošću Beograđanke Zlate Lončar Ćetković, doktora pravnih nauka u penziji, na prostoru oko spomenika na Gazimestanu, mestu kosovske bitke, u maju 2016. godine je zasađeno oko 1.000 korena ovog popularnog cveta jarkocrvene boje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com