Najbolji film u istoriji kinematografije, “Kum”, ugledao je svetlost dana 1972. godine. Nakon 40 i kusur godina nema te osobe koja to remek delo nije pogledala barem 10 puta. U čast trilogije Frensisa Forda Kopole, magazin “Time” izdvojio je 10 najzanimljivijih anegdota i detalja sa snimanja.
1. Mačka
Dok Don Korleone objašnjava Bonaseri svoje viđenje prijateljstva, u prvoj sceni u kojoj vidimo Don Korleonea, u njegovom krilu sedi mačka.
– Mačka u Marlonovim rukama nije bila planirana. Video sam mačku kako trči oko studija, uzeo sam je i bez reči dao Brandu u ruke – ispričao je Kopola. Brando je obožavao životinje i mačka je tako postala deo scene. Maca umalo nije upropastila snimanje. Naime, zbog njenog predenja, zvuk se narušio i Marlonove reči jedva da su se prepoznale.
2. Neke fotografije za film uradio je Džordž Lukas
Prijateljstvo između Kopole i Lukasa datira još od vremena dok nisu bili poznati režiseri. Kopola je bio producent prvog Lukasovog filma, a posle toga je Lukas radio kao asistent na “Kumu”. Lukas je fotografisao novinske isečke za naslovnu stranu “Vito Corleone feared murdered”. Ipak, najveći Lucasov doprinos filmu jesu predlozi koje je nekoliko puta dao svom dobrom prijatelju, a on ga je poslušao.
3. Uvodna scena
Prije nego što se prihvatio “Kuma”, Kopola je napisao scenario za “Patton”, film koji ima jednu od najboljih uvodnih scena. Jedan njegov prijatelj predložio mu je da istu stvar napravi i kod “Kuma”, da ponovi sličnu uvodnu scenu. Kopoli je posebno zanimljiv bio deo knjige u kome ljudi zovu Dona za usluge na dan svadbe njegove kćerke, jer tada ne može da ih odbije. Zato počinje zumiranjem lica Bonasere i polako skreće na 30 sekundi Bonaserinog šaptanja u Korleonovo uvo.
4. Alternativni kraj
“Kum” ima dramatičan kraj. Kej Korleone shvata da je njen suprug gangster i ubica dok se vrata njegove kancelarije zatvaraju pred njom. Ali, Kopola je imao i nešto drugo u planu. Kej je smestio u crkvu, gde je palila sveće za spas duše svog supruga. Ova scena na kraju nije odabrana za završetak filma.
5. Radnja filma u originalu je smeštena u sedamdeste
Mario Puzo napisao je knjigu “Kum” i smestio radnju u sedamdesete godine. Predlog producenta Roberta Ivana je bio da te godine budu prikazane i u filmu, ali to nije uvaženo. Ubrzo su se svi složili da radnju treba da smeste u neka ranija, nostalgična vremena. Na tome je najviše insistirao Kopola i hvala mu na tome.
6. Konjska glava
Mnogi će se složiti da je scena u kojoj se mafijaš probudi sa konjskom glavom u krevetu jedno od najvećih remek dela svetske kinematografije. Zanimljivo je da su Kopoli predlagali da upotrebi lažnu konjsku glavu, ali on time nije bio zadovoljan. Njegovi ljudi otišli su u Nju Džerzi i našli konja koji je bio za klanje. Zamolili su da im jave čim konja ubiju, a njegovu glavu pošalju na set “Kuma”. To se i dogodilo.
7. Kopola nije bio prvi izbor za režisera filma
Iako je do 1971. Frensis već bio poznat režiser, posao nije dobio zbog toga. Odabran je kao režiser “Kuma” jer je bio mlad i zbog italijanskog porekla. Pre njega se raspravljalo o nekoliko tada jačih, poznatijih imena. Razmišljalo se o Arturu Penu, Piteru Jejtsu i Kosti Gavrasu.
8. Uvodna scena je trebala da bude drugačija
Kopola je u početku planirao da film započne sa svetlom, lepom scenom porodice Korleone na venčanju. Kad je njegov prijatelj vidio scenario, zapitao se naglas pred Kopolom da li mogao film da počne sa nečim drugim, mračnijim i neočekivanijim. Režiser je razmislio o predlogu i promenio uvodnu scenu.
9. Sumnjalo se da li Al Paćino može dobro da odglumi Majkla
Kad je Kopola počeo sa audicijama za ulogu Majkla Korleonea, glavni u studiju “Paramount” su hteli nekog mladog, talentovanog, ko će podsećati na Roberta Redforda. Niko osim Kopole nije hteo Al Paćina. Paćinovo izražajno lice Kopoli je bilo dovoljno. Ipak, da udovolji glavnima, testirao je Martina Šina i Roberta De Nira, ali čak ni oni nisu mogli da nadmaše Ala. Kad je Paćinove snimke videla supruga Džordža Lukasa, rekla je Kopoli: “Obraća ti se očima!”. Reditelj se složio, a Paćino odigrao fenomenalnu ulogu.
10. Bart Lankaster kao Don Vito Korleone?
Iako vam je posle svih ovih godina nezamislivo da bi Don Vita Korleonea mogao da glumi neko drugi, glavni iz studija “Paramount” su hteli da ta uloga pripadne bilo kome, samo ne Marlonu Brandu. Predlagali su Ričarda Konta, Entoni Kvina i Barta Lankastera.
– Audicije su trajale i trajale. Testirali smo sve – ispričao je posle Kopola. Uprkos tome, režiser je priznao da ni u jednom trenutku nije razmišljao ni o kome osim o Brandu, kad je reč o Don Vitu Korleoneu, prenosi Avaz.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com