Kvalitet glume, kao i u slučaju svakog drugog posla, zavisi od uloženog truda koji se nagrađuje raznoraznim statuama, peharima i sličnim predmetima. Glumci ponekad odu korak dalje kako bi nam pružili što bolji performans i to je uvek poželjno. Međutim, njihova predanost ostavlja trag koji je ponekad pozitivan, a ponekad negativan.
Ovo su glumci koje je rad na filmovima zauvek promenio.
Izabel Ađani – Posession (1981)
Ljubitelji horora dobro se sećaju vrhunskog filma Andrzeja Zulavskog, a posebno Izabel Ađani koja je svoju ulogu odradila maestralno, a što joj je i osiguralo Cezara u kategoriji najbolje glumice. Međutim, njena predanost je ostavila dubok trag i glumica je kasnije za jedan francuski časopis izjavila da je film psihički iscrpeo i da su bile potrebne godine psihoterapije da ulogu En izbaci iz sebe. Dodala je i da se više nikada ne bi upustila u tako zahtevnu ulogu.
Adrijen Brodi – The Pianist (2002)
O Romanu Polanskom možete da mislite šta god želite, ali „Pijanista“ je bez ikakve sumnje odličan film, a veliki deo kvaliteta duguje se odličnoj glumi Adrijena Brodija, koji je za ovu ulogu osvojio i Oskara. Priprema za ulogu Vladislava Spilmana bila je naporna. Brodi je rasprodao sve što je imao, prekinuo veze sa prijateljima i preselio se u Evropu. Međutim, pravi očaj osetio je tek kada je morao fizički da se transformiše iscrpnim gladovanjem. Za BBC je izjavio: „U životu sam iskusio gubitak, osetio tugu, ali nisam bio svestan očaja koji dolazi sa glađu“.
Uloga ga je iscrpela fizički i psihički i kasnije je priznao da mu je trebalo godinu i po da se stvari vrate na svoje mesto.
Kolin Firt – The King’s Speech (2010)
https://www.youtube.com/watch?v=kYoSQkfrjfA
Pripremajući se za ulogu engleskog kralja Džordža VI., Firt je morao savršeno da skine mucanje sa kojim se njegov lik borio. I baš poput pravog kralja, i Firt je morao da uzima lekcije instruktora koji mu je pomogao da što verodostojnije kopira Džordža. To mu je pošlo za rukom, ali pripreme su ga promenile jer je imitirao i nervozne tikove koje je Džordž imao. Toliko se uživeo da se nakon prestanka snimanja nije mogao rešiti mucanja pa bi mu se i mesecima kasnije nenadano vraćalo tokom intervjua.
Hju Lori – House (2004-2012)
Problem koji je Firt imao sa mucanjem, Lori je imao sa šepanjem. Naime, osim što je savršeno skinuo američki naglasak (producenti su izričito tražili „pravog Amera“ i izabrali Lorija, ne znajući da se radi o Britancu), Hju je celo vrijeme snimanja morao i da šepa. U obzir valja uzeti i to da je serija snimana osam godina, što se svakako odrazilo na njegov hod pa je probleme sa šepanjem vukao tri godine nakon prestanka snimanja.
Bob Hoskins – Who Framed Roger Rabbit (1988)
I dok su se drugi mučili sa mucanjem i šepanjem, Bob Hoskins razvio je blag slučaj šizofrenije. Naime, budući da se radi o kombinaciji animiranog i igranog filma, Hoskins se celo vreme snimanja pretvarao da razgovara sa stvarnim ljudima iako je čuo samo glasove. Kako bi sebi olakšao posao, Hoskins tvrdi da je naučio kako da halucinira i zaista vidi likove sa kojima je pričao. U jednom intervjuu priznao je da je zeca video i nakon prestanka snimanja i da mu je lekar zbog toga preporučio da napravi pauzu i odmori se od glume.
Hit Ledžer – The Dark Knight (2008)
Kad smo već kod ludila, pravo je vreme da se prisetimo i Hita Ledžera i njegove pripreme za ulogu Džokera. Uloge za koju je posthumno dobio Oskara i koju mnogi smatraju najboljim delom drugog filma o Betmanu. Ipak, mnogi su uvereni da su upravo pripreme za ovaj film kumovale njegovom predoziranju.
Naime, pripreme je odrađivao u potpunoj izolaciji. Zatvarao bi se u stan i naporno se pripremao za ulogu psihopate. Ledžer je vodio dnevnik u kojem je otkrio da bi nedeljama spavao samo po dva sata i da se na trenutku gubio, a verovatno i pronalazio spas u kombinaciji lekova. Obdukcija je pokazala da se radilo o pilulama za spavanje, sredstvima protiv bola i tabletama za smirenje.
Ćarli Hunam – američke serije i filmovi
https://www.youtube.com/watch?v=_03DBXL3Srw
Mnogi su se iznenadili kada su saznali da je Čarli Hunam, lepotan sa sveameričkim licem, zapravo Britanac. Naime, Hunam je stvorio karijeru u Americi i to je ostavilo toliki trag da je potpuno izgubio naglasak.
Njegovi sunarodnici čak su se i šalili na njegov račun nakon što se pojavio u jednoj emisiji i počeo da priča čudnim naglaskom koji je zvučao kao mešavina više američkih regija. I sam Hunam je priznao da je potpuno zaboravio sopstveni naglasak pa je za snimanje „Kralja Artura“ morao da angažuje jezičkog instruktora koji ga je podučavao maternjem jeziku.
Dženet Li – Psycho (1960)
Glumica Dženet Li najpoznatija je po ulozi u Hičkokovom klasiku, a malo ko može da zaboravi kultnu scenu pod tušem. Posebno Li. Naime, uloga je na njoj ostavila toliki trag da je do kraja života odbijala da se tušira već se samo kupala. U retkim trenucima kada je bila prisiljena da koristi tuš, neprestano bi gledala prema vratima za slučaj da se ne pojavi manijak sa nožem.
Džejms Kromvel – Babe (1995)
Simpatični film o prasetu sa misijom nije pretvorila Džejmsa Kromvela u zvezdu iako je, realno, imao glavnu ulogu, ali pretvorila ga je u vegetarijanca. Iako ni pre toga nije bio preterano lud za svinjetinom, rad na filmu totalno ga je preobratio. Zavoleo je prasiće i otad je aktivni borac za prava životinja. Njegova misija je da učini sve kako bi zaustavio patnje životinja.
Kristofer MekDonald – Happy Gilmore (1996)
MekDonald nije poznat glumac niti je film sa Adamom Sendlerom nešto spektakularno. ali ima bazu vernih fanova koji će bilo gde prepoznati Šutera MekGavina. Jednom je prilikom priznao da je ulogu prihvatio samo zato što voli da igra golf, a dobiti odličan honorar za igranje golfa i druženje sa Sendlerom, zvuči kao nešto o čemu niko ne bi predugo razmišljao.
Iako je i pre snimanja bio odličan igrač golfa, tokom snimanja drastično se popravio jer igrao bi po pet sati dnevno šest dana nedeljno. Bonus je i to da ga mnogi prepoznaju po ulozi igrača golfa zbog čega često ne mora ni da plaća članarine u golf klubovima, prenosi Index.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com