„Naše najgore zebnje su se noćas ostvarile!“ Tim rečima je 6. septembra 1972. godine televizijski voditelj Džim Mekej preneo užasnu vest da je ubijeno 11 izraelskih sportista, trenera i sportskih zvaničnika koje su zarobili palestinski otmičari u olimpijskom selu u Minhenu – većina na pisti aerodroma Furštenfeldbruk, koji se nalazi u predgrađu Minhena, usred poslednjeg trapavog pokušaja spasavanja od strane nemačkih vlasti.
Talas šoka uzdrmao je ceo svet, koji je u to vreme već bio prepun nasilja: konfuzija i ludilo u Vijetnamu, Severnoj Irskoj i na Bliskom istoku, nemiri na ulicama Amerike i Evrope. Ta Olimpijada izgledala je kao preko potreban podsetnik na svetsko jedinstvo, kratka oaza mira. Međutim, nije tako bilo. Svet je uskoro saznao da su ljudi koji su nosili trenerke, kalašnjikove i ručne bombe bili pripadnici palestinskog fedajina („ljudi koji se žrtvuju“). Mnogi od njih regrutovani su u izbegličkim kampovima širom Jordana, Sirije i Libana. Njihov cilj bio je da privuku pažnju celog sveta na palestinsku stvar i da svoje taoce razmene za 234 palestinska zatvorenika, uključujući i ozloglašene nemačke terorističke vođe – Andreasa Badera i Ulrike Majnhof.
Zatvorena izraelska vlada Golde Meir je odmah na početku odbila bilo kakve pregovore, a nemačka vlada nije dozvolila da izraelske specijalne jedinice dejstvuju u Minhenu. Umesto toga, nemačka policija je sama pokrenula nekoliko neuspelih akcija spasavanja talaca. Sve je počelo pred zoru 5. septembra i trajalo je 21 sat. Za to vreme je na brzinu povedeno i obustavljeno nekoliko akcija, da bi se na kraju sve završilo haotičnom pucnjavom u kojoj su poginuli taoci, petorica otmičara i nemački policajac. Trojica preostalih otmičara uhvaćeni su živi. Oni su oslobođeni posle više nedelja, nakon onoga za šta mnogi veruju da je inscenirani događaj u sklopu dogovora između nemačke vlade i Palestinaca – da uhvaćeni teroristi budu oslobođeni iz nemačkog zatvora kada otmičari „Lufthanzinog“ aviona iznesu to kao zahtev.
Olimpijada je nastavljena posle komemoracije, uprkos mračnom raspoloženju. U medijima i širom sveta pokušavano je da se sve vrati u neko prividno normalno stanje. Ono što se posle toga događalo nikada nije stiglo u udarne vesti. Javno, Izrael je na delo terorista odgovorio 9. septembra, bombardovanjem baza PLO u Siriji i Libanu. U isto vreme Golda Meir, premijer Izraela, i vladin tajni komitet X odobravaju još jednu misiju, o kojoj svetu nikada ništa neće reći. Prave potpuno tajni plan za eliminaciju 11 operativaca za koje se sumnja da pripadaju Crnom septembru, kako bi uterali strah u srca svim teroristima koji predstavljaju pretnju Izraelu. To je bila operacija Gnev božji, i dan-danas kontroverzni plan za atentate na određene mete, o kom se žestoko raspravljalo, a u sklopu koga je trebalo, prema više objavljenih izvora, da bude ubijeno najmanje 13 ljudi, bez prethodnog gonjenja ili suđenja.
Međunarodni tim anonimnih, ali veoma veštih ubica koji je oformio Izrael na kraju je napravio tako prodoran udar da i danas odjekuje. Iako ni izraelska vlada ni izraelska obaveštajna služba Mosad nikada nisu zvanično potvrdile postojanje ovih timova, autori više knjiga i dokumentaraca došli su, koristeći unutrašnje izvore, do detalja o tome kako su i zašto ovi timovi radili na ostvarenju svojih ciljeva. Dvojica izraelskih generala potvrdili su da su timovi za atentate na određene mete zaista postojali – general Aharon Jariv u BBC-jevom dokumentarcu 1993. i general Zvi Zamir 2001, u TV programu „60 Minutes show“.
To je tema novog filma Stivena Spilberga – „Minhen“, o kome smo već pisali u nekoliko navrata. Film je nominovan u nekoliko kategorija za nagradu Oskar, a u domaćim bioskopima prikazuje se od 7. februara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com