„Zaista se može reći da je ovo proizvod konstantne fascinacije filmskog stvaraoca jednim bićem koje već 75 godina ima neprevaziđen uticaj na pop kulturu“, kaže Entoni Serkis, koji „glumi“ Konga i koji je i sam istraživao konstruišući psihološki profil onoga što je Kong, i dodaje: „Smatrao sam da je za današnju publiku veoma važno da on ima duboko usađeno ponašanje pravog gorile – želeli smo, koliko je god moguće, da uključimo prihvaćena i dokazana istraživanja životinjskog ponašanja i psihološka istraživanja gorila koje su radili ljudi poput Dajen Fosi.“
„Danas ljudi mnogo više znaju o gorilama nego u Kuperovo vreme. Zato smo se dogovorili da on neće jesti meso dinosaura, jer je biljojed i ljudi to znaju. Na neki način, u pogledu produkcije i logistike filma, „Kong“ je kao četvrti nastavak „Gospodara prstenova“. Sačuvali smo ljude koji su radili na trilogiji i to je bilo savršeno za film. U godini kada je „Povratak kralja“ bio u postprodukciji, već smo radili na animaciji i storibordu za „King Konga“, na scenama tuče s tiranosaurom. Čim smo potpuno završili „Povratak kralja“, mogli smo da počnemo snimanje scena u džungli i borbu T-reksa s timom za minijature. Delovalo je kao da smo nastavili da stvaramo bez pauze – i bilo je tako“, kaže Serkis.
„Velika razlika između trilogije i „Konga“ je nedostatak praktičnih lokacija za snimanje. Kada smo počinjali „Konga“, mislio sam da su svi pretpostavljali da je Novi Zeland savršena lokacija. Veoma rano smo odlučili da ćemo ostrvo Lobanje u potpunosti napraviti jer smo se svi složili da će jedino tako izgledati savršeno. To vas povezuje s filmom iz 1933. godine – sa slikama i dubinom koja se maglovito gubi u mlečnoj, ujednačenoj, dubokoj pozadini džungle. Pored toga, to nam je dalo mogućnost da to ponovimo i ponovo stvorimo. Mogao sam da stvorim svoj stil, koji ipak umnogome korespondira s originalom. Za film je dovoljno realno, ali i dalje daje osećaj blage stilizacije“, kaže reditelj Džekson.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com