Priča o „King Kongu“ (2)

„Zaista se može reći da je ovo proizvod konstantne fascinacije filmskog stvaraoca jednim bićem koje već 75 godina ima neprevaziđen uticaj na pop kulturu“, kaže Entoni Serkis, koji „glumi“ Konga i koji je i sam istraživao konstruišući psihološki profil onoga što je Kong, i dodaje: „Smatrao sam da je za današnju publiku veoma važno da on ima duboko usađeno ponašanje pravog gorile – želeli smo, koliko je god moguće, da uključimo prihvaćena i dokazana istraživanja životinjskog ponašanja i psihološka istraživanja gorila koje su radili ljudi poput Dajen Fosi.“

„Danas ljudi mnogo više znaju o gorilama nego u Kuperovo vreme. Zato smo se dogovorili da on neće jesti meso dinosaura, jer je biljojed i ljudi to znaju. Na neki način, u pogledu produkcije i logistike filma, „Kong“ je kao četvrti nastavak „Gospodara prstenova“. Sačuvali smo ljude koji su radili na trilogiji i to je bilo savršeno za film. U godini kada je „Povratak kralja“ bio u postprodukciji, već smo radili na animaciji i storibordu za „King Konga“, na scenama tuče s tiranosaurom. Čim smo potpuno završili „Povratak kralja“, mogli smo da počnemo snimanje scena u džungli i borbu T-reksa s timom za minijature. Delovalo je kao da smo nastavili da stvaramo bez pauze – i bilo je tako“, kaže Serkis.

„Velika razlika između trilogije i „Konga“ je nedostatak praktičnih lokacija za snimanje. Kada smo počinjali „Konga“, mislio sam da su svi pretpostavljali da je Novi Zeland savršena lokacija. Veoma rano smo odlučili da ćemo ostrvo Lobanje u potpunosti napraviti jer smo se svi složili da će jedino tako izgledati savršeno. To vas povezuje s filmom iz 1933. godine – sa slikama i dubinom koja se maglovito gubi u mlečnoj, ujednačenoj, dubokoj pozadini džungle. Pored toga, to nam je dalo mogućnost da to ponovimo i ponovo stvorimo. Mogao sam da stvorim svoj stil, koji ipak umnogome korespondira s originalom. Za film je dovoljno realno, ali i dalje daje osećaj blage stilizacije“, kaže reditelj Džekson.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com