Dokumentarni film „Druga strana svega“ Mile Turajlić, koji će imati srpsku premijeru danas u Sava Centru u okviru Festivala autorskog filma, publika je svuda, gde god je prikazan, doživela lično i povezala priču sa svojom lokalnom situacijom, istakla je francuska koproducentkinja Karin Čičkovski.
U filmu, proglašenim najboljim dugometražnim dokumentarcen na festivalu IDFA u Amsterdamu, Turajlić kroz priču svoje porodice pruža portret jedne zemlje i u formi emotivnog dijaloga sa svojom majkom Srbijankom Turajlić bavi se pitanjem političkog angažmana u različitim uslovima i posledicama istog.
Čičkovski je na konferenciji za novinare rekla da je to univerzalna priča i da se publika i u Torontu i u zemljama istočne Evrope povezala sa njom i uvidela vezu filma sa svojim lokalnim situacijama.
Na to se nadovezala Hanka Kastelicova, potpredsednica i izvršna producentkinja HBO Europe, primetivši da je dokumentarac Mile Turajlić pravi primer kako jedna lokalna priča može biti univerzalna.
Ona je kazala da su u Torontu ljudi bili iznanađeni aktuelnošću priče i čak je jedna od gledateljki poslala pismo u kome pominje scenu popisa i kaže da je to nešto što se trenutno dešava u njenoj zemlji.
Kastelicova primećuje da film može imati veliki ođek u istočnoj Evropi zbog aktuelnog jačanja desnice, a takođe smatra da mladi mogu mnogo da nauče o potrebi da budu svesni političke i društvene situacije i angažuju se u tom kontekstu, dodavši da je od stotinak HBO Europe koprodukcija, film Mile Turajlić možda i najvažniji.
Ona je primetila da „izuzetno umetničko delo“ Mile Turajlić pokazuje kako istorija utiče na pojedinačne ljude, spaja privano i javno i pokreće mnoga suštinska etička pitanja te da to nije film o Srbiji već o svima nama i našoj reakciji na aktuelni trenutak.
Čičkovski je skrenula pažnju na snažan emotivni naboj s kojim autorka govori o političkoj istoriji i istakla da svi mogu biti ponosni na taj film.
Francuska producentkinja je priznala da je od 1993. do 2000. živela u Kanadi i da nije znala mnogo o tome šta se dešava u Evropi, čak i da u Francuskoj nije čula za 5. oktobar.
Čičkovski je skrenula pažnju da čak i u demokratskim zemljama mediji reflektuju stav spoljne politike te države te je i priča o Srbiji oblikovana u skladu sa odnosom Francuske spram Srbiji, zato, kako je dodala, u Francuskoj nisu videli sliku Srbije kakvu daje Mila Turajlić u svom filmu. Ona je ukazala i na specifični vizuelni stil mlade srpske autorke, njen jedinstven spoj arhivskog materijala sa dokumentarizmom uz preplitanje humora i istorijske priče.
Turajlić je na filmu radila pet godina i snimala u svom porodičnom stanu koji je u dnevnoj sobi pregrađen vratima zaključanim 70 godina.
Ona je objasnila da je na početku mislila da će imati profesionalnog snimatelja, ali je onda shvatila da to neće biti moguće, jer svako zvono na vratima ili telefon mogli su da budu početak neke scene koja joj je potrebna.
Pored toga želala je da se u filmu oseti ta nepromenjena porodična atmosfera, svakodnevna, i da dođe do intimnog dijaloga sa svojom porodicom, zbog čega se sama latila kamere i morala da savlada rukovanje istom.
Ona je istakla da joj je drago što će srpska publika odmah nakon nagrade u Amstedamu imati priliku da pogleda film i primetila da je dokumentarni film poslednjih godina dobio svoje mesto na festivalima u Srbiji, te je i publika navikla da očekuje pravi bioskopski doživljaj od dokumentarca.
Kastelicova je najavila da će od 14. decembra film biti prikazan na HBO u ovom regionu, a nakon projekcije na festivalima od leta sledeće godine biće emitovan na svim teritorijama koje pokriva HBO.
Ona je istakla veliko interesovanje za film nakon što je proglašen najboljim dokumentarcem na najvećem i najprestižnijem festivalu dokumentarnog filma u svetu i izrazila zadovoljstvo zbog te prve koprodukcije HBO Europe sa Srbijom.
Nakon projekcije filma danas u Sava Centru biće organizova razgovor publike sa Milom i Srbijankom Turajlić i koproducentima.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com