Scenarista i reditelj Saša Radojević snima dugometražni igrani film “Aleksandra” za koji kaže da predstavlja spoj andergraund produkcije i melodrame.
“Melodrama je žanr koji je redak u savremenom srpskom filmu, ali ima veliko prisustvo u dosadašnjoj istoriji filma, literaturi i na televiziji i mislio sam da je interesantno da probam da spojim svoj način produkcije filmova – andergraund produkciju i vrlo ukorenjenog i kod publike omiljenog žanra”, objasnio je Radojević u intervjuu Tanjugu.
Dodatni izazov, kako kaže, predstavlja mu da snimi nešto što je razumljivo najširem krugu publike, ali u ekstremno niskim produkcijskim uslovima, karakterističnim za garažne filmove, koji s druge strane imaju veću slobodu jer ne moraju da zadovoljavaju željene, komercijalne, ideološke pretpostavke.
„Aleksandra“ se bazira na pojmu garažnog filma sa specifičnošću da je orijentisana ka žanru melodrame. Ima dve snažne struje – melodramsku koja omogućava publici da lako komunicira sa sadržajem, na sličan način kao popularne televizijske serije, a s druge strane nema ideološki socijalni fundament koji postoji u klasičnoj melodrami”, objašnjava autor i dodaje da je zadržao samo mehanizam funkcionisanja meodrame.
Aleksandra koju tumači Jelena Šušnjar, zaljubljuje u mladića svoje majke, što je tipičan melodramski zaplet, i romansa se paralelno odvija između tog mladića, majke i ćerke.
Fokus filma je, prema rečima autora usmeren na nestabilnosti identiteta, koji je metafora savremenog doba .
Na pitanje zbog čega nedostaje žanr melodrame u savremenom srpskom filmu, Radojević kaže da se melodrama gradi na tome šta se dešava kada se naruši neki moralni obrazac, a na ovim prostorima ne postoji dominantni moralni obrazac.
Svestan tog problema, Radojević je odlučio da u svom filmu zadrži samo mehaniku melodrame i ostavi “difuznost, rasutost, atomizovanost društva”.
“Ljudi su bića koja imaju vrlo nestabilne emocije. Postoji određeni mehanizam koji te emocije drži pod kontrolom, ali ideja da jedno moralističko pravilo bude propagirano ili postavljeno kao dominantno i kao važeće je kontraproduktivno. Tu ne postoji moralizam, već je više ideja šta se sve dešava u ljudskoj intimi, koliko ta intima može da dođe do izražaja, koliko može da oslobodi ličnost”, pojašnjava scenarista i reditelj.
Ključna inspiracija Radojeviću bio je film “Gertruda” Karla Teodora Drajera iz 1964.
“Gertruda je pomalo izdvojena iz vremena u kome živi“, kaže Radivojević i objašnjava da je i u njegovom filmu “ preko ambijenata, dekora, čitava stvar se izmešta iz te dnevne aktuelnosti i dobija dublje ukorenjenje u vremenu”.
Dobar deo filma je snimljen na Starom sajmištu, koje je, kako primećuje Radojević, zadržalo izgled od pre nekoliko decenija, blizu je grada i pitanje je do kada će tu još biti.
On ističe da mu je bilo važno da “Aleksandra” sačuva “patinu predgrađa i ambijenata koji su tu sada i nije sigurno da će biti tu kada film bude završen”.
“Zanima me da hvatam rukavce grada koje ne vidimo. Tu su, ali su iza ugla i ne vidimo ih, a veoma brzo će nestati. U tom smislu je “Aleksandra“ izmeštena iz današnjeg vremena”, kazao je on
U filmu, pored Šušnjar, koja četvrti put sarađuje sa Radojevićem, igraju i Milutin Milošević, Tanja Venčalovski, Ljuma Penov i Dubravka Kovjanić.
Radojević očekuje da će do kraja godine završiti film i da će on već početkom naredne biti pred publikom.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com