Pre godinu dana kreativni tim mladih umetnika iz Beograda, uz pomoć prijatelja iz regiona, počeo je s pretprodukcijom ambicioznog filmskog projekta „Gorski vijenac“. Ovaj filmski projekat zamišljen je kao netipična, visokoestetizovana adaptacija Njegoševog klasika, koja će biti izmeštena iz originalnog vremena i prostora i stavljena u jedan novi univerzalni okvir. U filmu će biti zadržan originalni Njegošev tekst, uz dramsku adaptaciju. Već je napravljen šestominutni trejler. On predstavlja uzbudljivu i visokoproduciranu predstavu budućeg filma, koji obiluje kompjuterski generisanim animacijama i velelepnim virtuelnim scenografijama.
„Gorski vijenac“ u režiji Lazara Bodrože i Jovane Tokić posedovaće, po rečima autora, visoku estetizaciju istočnjačkih epskih filmova, dramsku težinu antičkih tragedija, a sve to okovano u stene srednjovekovne Crne Gore. Film neće biti realističan s istorijskog aspekta, već visokostilizovana adaptacija, izvedena iz vremena i prostora u kome je delo nastalo. Noseće uloge poverene su mladim glumcima Milutinu Miloševiću, Ivanu Tomiću, kao i velikoj nadi francuskog filma Radivoju Bukviću. Tu su još i Bojan Lazarov, Radoman Durković, kao i Bane Vidaković.
Ovakva adaptacija „Gorskog vijenca“ biće nov i svež osvrt na zaostavštinu balkanske kulture uz puno oslanjanje na nove medije, oplemenjeno svežinom koje donose nove generacije umetnika. Ovo delo svedoči o kolektivnoj šizofreniji i moralnom nemiru koji uzdrmava jedan narod pred početak rata. Ta emocija je jako univerzalna, svojstvena je svim narodima u svim epohama, što je jedan od ključnih motiva za ekranizaciju ovog dela.
Kompjuterski generisanom slikom zasad su u samo kratkom filmu prikazani Lovćen i Cetinje kao splet monumentalnih građevina isklesanih u stenama. Celokupan eksterijer i pejzaži biće podređeni estetici svedene (meštrovićevske) skulpture i arhitekture, oslobođene konkretnih verskih i istorijskih obeležja.
U scenariju je zadržan dramaturški tok Njegoševog speva, ali je tekst sveden u obimu i likovima kako bi bio analogniji s dinamikom filma kao medija. Likovi nemaju uobičajenu podelu na heroje i negativce, već su svi definisane individue sa svim dobrim i lošim aspektima ličnosti.
„Gorski vijenac“ se istorijski odvija krajem 17. veka i svedoči o (istorijski nepotvrđenom) početku sukoba između poturica i Crnogoraca. To će biti duboko pacifistički film koji će temu predratnih sukoba analizirati iz ugla vladike Danila, duhovnog čoveka koji teži kompromisu i duševnom miru u jednom pomahnitalom vremenu. Vladika Danilo je svojevrsna metafora dela; on predstavlja intelektualnu i duhovnu strukturu jednog naroda.
Po takvoj hijerarhiji vladika ima odlučujuću reč, a samim tim njegovi sunarodnici (Vuk Mandušić, knez Rogan, serdar Janko) vrše pritisak, iščekujući njegovu odluku o početku rata i konačnom „čišćenju“ poturica. Cela ova situacija, dojave, nesreće koje dolaze iz naroda, nerazumevanje sunarodnika i antagonizam između Crnogoraca i poturica doprinosi njegovoj dubokoj podvojenosti i bolnom moralnom kolebanju.
Mladog umetnika Lazara Bodrožu dosad je samo manji deo publike mogao da zna po radovima koji su se mogli videti na omotima albuma „Električnog orgazma“, „Euforije“, Vaska Serafimova i drugih.
Koristan link
Trejler za film „Gorski vijenac“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com