„Batinasti faktor“ svakog lika u animiranom filmu „Madagaskar“ znatno je pojačao korišćenje gnječenja i istezanja lica i tela kreatura. Tradicionalni animatori oduvek su bili u mogućnosti da gnječe i istežu likove i predmete jer se sve radilo na papiru. Međutim, u kompjuteru 3D objekat može se razvući samo do određene granice, posle čega bi se raspao. U toku proteklih godina efekti gnječenja i istezanja u 3D animaciji su poboljšani, što se naročito vidi u filmu „Priča o ajkulama“. Sam stil „Madagaskara“ nalagao je animatorima da još više koriste te efekte kako bi konačni rezultat bio što komičniji.
U osnovi, to je značilo da olovka mora da se oslobodi pomoću klika na mišu. Glavni čovek u timu za animaciju likova, Reks Grinjon, priznaje da su u „Madagaskaru“ želeli da pokušaju nešto što se dosad nije radilo u 3D animaciji – da odbace neke realistične komponente likova i da to pozajme iz tradicionalne animacije. „Promenili smo anatomiju likova kako bismo mogli da im izvlačimo ruke i gnječimo tela. Želeli smo da ovaj film bude s više fizičkog humora, nalik na slepstik komedije. Ljubitelji crtanih filmova znaju da komično nastaje i iskakanjem očiju i padanjem vilice bez ijedne izgovorene reči.“
Inkorporiranjem elemenata gnječenja i istezanja na licima karaktera u njihovim izrazima i grimasama rezultiralo je komedijom u domenu tradicionalnih crtanih filmova. Osnovna tehnika u stvaranju grupnih scena i gužve ostala je ista, ali s puno varijacija u oblicima tela, glava, odeće i kose koji se poklapaju s različitim tipovima ponašanja. Rezultat je nebrojeno mnogo karaktera.
Kada životinje stignu iz zoo-vrta na ostrvo Madagaskar u zapadnoj Africi, gomila se sastoji uglavnom od lemura i, u manjem obimu, od njihovih neprijatelja, predatora fosasa. Obe vrste imaju nešto zajedničko – prekriveni su krznom, što je povećalo složenost posla u izradi grupnih scena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com