Devedesetih godina prošlog veka je cvetala kinematografija puna suludih ubica. Nije da su druge godine bile loše, ali film koji je mnoge ostavio bez daha pojavio se 1995. godine i nije delovao obećavajuće jer je bio plod čoveka kojem je ovo prvi scenario i ne preterano poznatom reditelju (iako je glumačka postava, tj. Bred Pit, Morgan Friman, Kevin Spejsi i Gvinet Paltrou i više nego obećavala). ‘Sedam’ je nadmašio eventualna očekivanja i postao moderni klasik, a u čast 20. godišnjice od premijere, evo nekoliko činjenica koje dokazuju da su filmofili u ovom slučaju stvarno razmišljali izvan svih okvira.
Priču je smislio zaposleni u CD šopu
Scenarista Endru Valker završio je filmski program na Univerzitetu u Pensilvaniji, ali nekoliko godina kasnije nije bio ni blizu filmskoj industriji nego je jedva sastavljao kraj sa krajem radeći u CD šopu u Njujorku. Bio je toliko depresivan da je napisao mračnu priču o lovu na ubicu koji koristi sedam smrtnih grehova kao inspiraciju za zločine. A kad je bio gotov, bio je toliko zadovoljan napisanim da je poslao scenaro profesionalnom piscu Dejvidu Kepu, nakon čega je usledio telefonski poziv u kom ga je Kep obavestio da je spreman scenario da pošalje agentu, koji je pronašao kupca u New Line Cinema.
Dejvid Finčer se pridružio ekipi iz zabune
Finčer je iza sebe imao samo jedno nezadovoljavajuće iskustvo režiranja ‘Aliena 3’, i znao je da nema još prilike da impresionira Holivud. Odabrao je ‘Sedam’ zbog nekonvencionalnog pristupa žanru, posebno zbog završetka filma u kom detektiv koga glumi Bred Pit otkriva da je ubica odrubio glavu njegove žene i poslao mu je u kutiji. Producenti su želeli da promene kraj kako bi žena preživela, ali kad je Finčer pokazao zanimanje za film, primio je Valkerov intenzivan završetak priče, i odlučio da je to ono što želi da snimi. Studio je pristao, iako se producent Arnold Kopelson protivio celo vreme tokom snimanja filma.
Bred Pit se ‘ubio’ od rada
Tokom scene u kom Pitov lik, detektiv Dejvid Mils, lovi ubicu po kiši, Pit se sapleo i rukom probio staklo automobila. Ozbiljno je povredio ruku, sve do kostiju i trebao je da nosi gips ostatak snimanja, što je nadopisano u scenariju. A pri naknadnom snimanju scena koje se događaju ranije u scenariju, morao je da sakrije ruku najbolje što je mogao.
Kevin Spejsi nije primio zasluge koje je zaslužio
Kad je Finčer unajmio Spejsija za lik ubice Džona Doa, Spejsi je smatrao da će biti zanimljivije ako sakriju od javnosti da je on uključen u projekat. Smatrao je naime da, ako se sazna da se on pojavljuje u filmu, javnosti neće biti teško otkriti ko je dežurni krivac (iako je film u SAD-u počeo da se prikazuje samo nedelju dana nakon filma ‘Uobičajeni sumnjivci’, gde se razotkrio kao famozni Kajzer Soz). Tako se Spejsi nije spominjao u reklamama i najavama filma, i njegovo ime nije otkriveno ni na uvodnoj špici.
‘Lenjost’ je predstavljao jako mršav mladić
Za odabir statiste koji je trebao da bude ubijen kod prikaza lenjosti, tražena je osoba koja može dugo da ležati mirno i koja je jako mršava. Glumac Majkl Rid MeKej, težak svega 44 kilograma, savršeno se uklapao u ulogu. „Pitali su me mogu li još malo da smršam. Ali nisam“, priseća se Mekej, prenosi Express.
‘Škrtost’ nije znala šta je čeka
Glumac Džin Borkan odgovorio je na poziv za kasting na kom se tražio neko nalik advokatu. Tek kad je došao na snimanje saznao je da će morati da bude go, prekriven krvlju i da glumi mrtvaca. „U tom trenutku sam odlučio ponovo da pregovaram o uslovima“, izjavio je Borkan i tražio i dobio pet puta veću cenu od uobičajene za statiste, tačnije 522 dolara, kao i jedne gaće.
Većina nasilja ne događa se na ekranu
Uprkos detaljnim pregledima mučenih, naduvenih i tela punih insekata, gotovo sve scene krvoprolića odvijaju se pre nego detektivi Mils i Somerset (Morgan Friman) stupe na scenu. Jedino prikazano ubistvo je ono kada Mils ubije Doa zbog toga što mu je ovaj ubio suprugu.
Čak je i uvodna špica bila revolucionarna
Finčer je originalno planirao film da započne scenom u kojoj detektiv Somerset posećuje svoj dom na selu i vraća se vozom natrag. Tad su pozvali Kajla Kupera, koji je na kraju montirao nešto sasvim drugo uz muziku grupe Nine Inch Nails. Njujork Tajms je Kuperov posao prozvao korakom unapred u filmskom stvaralaštvu, a dizajner je kasnije pozvan da radi na projektima poput serijala ‘Spider-Man’ i ‘Zora živih mrtvaca’. Njegov rad je bio toliko očaravajuć da je reditelj Zek Snajder jednom rekao da neki reditelji odbijaju da rade sa njim jer on ‘uvodnu špicu zna da napravi boljom od ostatka filma’.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com