Pre nego što se u četvrtak pojavila u knjižarama, knjiga „The Beatles Anthology“, o kojoj smo već pisali, prodata je u pretplati po ceni od 35 funti u čak milion i po primeraka. Nije ni čudo, imajući u vidu da se, praktično, radi o autobiografskoj građi najuspešnije i najlegendarnije rok-grupe svih vremena.
Ser Pol Makartni (Sir Paul McCartney), Džordž Harison (George Harrison) i Ringo Star (Ringo Starr) svojim rečima iznose uspomene na vremena najveće slave, što je bogato „garnirano“ izvodima iz intervjua pokojnog Džona Lenona (John Lennon), koje je sakupila njegova udovica Joko Ono (Yoko Ono).
Među ostalim pikanterijama o liverpulskoj četvorki, ističe se jedna rana ponuda njihovog menadžera Brajana Epstejna (Brian Epstein): lukavi Epstejn ponudio im je doživotnu zaradu od 50 funti mesečno, što je u ono vreme bio ogroman novac. Džordž Harison kaže: „Kad smo početkom šezdesetih počeli da radimo sa Epstejnom, svirali smo po klubovima i dobijali 25 funti nedeljno. Moj tata je zarađivao 10 funti nedeljno, a ja sam, s nepunih dvadeset godina, zarađivao dva i po puta više od njega“. Isto toliko lukavi Bitlsi odbili su Epstejnovu ponudu, ispravno procenjujući da je njihov potencijal za zaradu još veći. Da su tad izabrali „sigurnu“ varijantu, u celoj karijeri tokom šezdesetih zaradili bi po 100 hiljada funti umesto milionskih iznosa.
U novoj knjizi je takođe negiran mit da su The Beatles za „travu“ saznali od Boba Dilana tokom njihove američke turneje 1964. Istina je da je jedan stariji bubnjar druge druge iz Liverpula upoznao „bube“ sa marihuanom još 1964. na jednoj svirci u Sautportu.
Članovi benda su se na razna stimulativna sredstva „navukli“ još pre prve ploče. Tada su još bili zalizani momci u crnim kožnim jaknama, pravi proto-pankeri, da bi im potonje, svima poznato „obličje“, dao Brajan Epstejn, obukavši ih u odela sa kravatama i ohrabrivši ih da prihvate poznatu frizuru koja im je postala znak raspoznavanja. To je, verovatno, samo olakšalo njihovo prihvatanje od strane mlađe publike, do kojeg bi, zasigurno, došlo i bez promene imidža, zahvaljujući njihovom velikom talentu.
Pored članova grupe, u knjizi svoja sećanja iznose i njihov producent ser Džordž Martin (Sir George Martin, često smatran petim članom benda, zbog svog doprinosa njihovom zvuku), dugogodišnji predstavnik za štampu grupe Derek Tejlor (Derek Taylor) i Nil Aspinal (Neil Aspinall), koji je bio deo tehničkog osoblja na njihovim turnejama,a kasnije upravljao i njihovom firmom „Apple“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com