Psihološki triler „The Hunted“, od koga se mnogo očekivalo, nije dobro prošao ni kod publike ni kod kritike. Ovaj film je samo još jedan dokaz da ni dvojica oskarovaca, kakvi su Tomi Li Džouns (Tommy Lee Jones) i Benisio del Toro (Benicio Del Toro), ne mogu spasti loš film.
Film počinje žestokom akcionom scenom koja nas vodi u središte rata na Kosovu. Rat kakvim ga producenti ovog filma predstavljaju sigurno nije nešto što bi naša publika želela da vidi. Bez zadiranja u detalje (a ima ih zaista užasnih) – mi smo i dalje filmski loši momci koje treba sprečiti u zlim namerama. Akcija radi akcije nije nešto na šta smo navikli od nekada odličnog režisera Vilijama Fridkina (William Friedkin). Izgleda da su filmski studiji izgubili svaki osećaj za priču i da je jedini cilj filmova postao bacanje publike u vrtlog snažnih emocija bez obrazloženja, činjenica i bilo kakvih skrupula.
Pripadnika specijalnih jedinica američke vojske koji je poslat na Kosovo igra Benisio del Toro. Za specijalni zadatak koji je uspešno obavio (bolje je i ne znati koji) on dobija Srebrnu zvezdu od američkog predsednika. To je slaba kompenzacija za strašne noćne more koje počinju da ga muče. Ovaj specijalac zatim počinje da ludi i čini seriju zločina. U potragu za njim kreće njegov mentor koga tumači, naravno, Tomi Li Džouns. Radnja se prebacuje u duboke prašume Britanske Kolumbije.
Film se pretvara u igru žmurke za odrasle. Džouns juri odbeglog specijalca, hvata ga, a zatim on uspeva da pobegne na neverovatan način. Ovaj čuveni ritual beg-hvatanje ponoviće se nekoliko puta, da bismo na kraju došli do scene poslednjeg sukoba. Taj završni sukob je jedna brutalna scena u kojoj oba lika koriste samo pesnice i hladno oružje. Neko bi pomislio da tolika brutalnost i surovost ne može zainteresovati publiku koja živi u 21. veku.
Na kraju ovog bledog ostvarenja može se reći da je najgori aspekt filma ipak činjenica da je publika na početku ohrabrena da saoseća sa likom Del Tora i da opravdava njegove postupke. Jedna velika dvojka za scenario Arta Monterastelija (Art Monterastelli) i Dejvida (David Griffiths) i Pitera Grifitsa (Peter Griffiths).
Vilijam Fridkin napravio je od sebe angažovanog režisera. Veoma tužno za reditelja sa sposobnostima koje smo mogli videti u rimejku filma „Dvanaest gnevnih ljudi“ sa Džekom Lemonom u glavnoj ulozi. Da podsetimo, Fridkinov prethodni film je „Pravila borbe“ („Rules of Engagement“) iz 2000. godine sa Semjuelom L. Džeksonom (Samuel L. Jackson) i opet Tomijem Li Džounsom. U ovom filmu Fridkin daje alibi američkom vojniku da puca u civile koji protestuju ispred američke ambasade u nekoj od zemalja trećeg sveta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com