Književnik Igor Marojević dobitnik je Vitalove nagrade za 2023. godinu za zbirku priča Granična stanja.
Prema mišljenju žirija Vitalove nagrade, među uspelim književnim ostvarenjima u ovoj godini zbirka priča Granična stanja Igora Marojevića izdvaja se zbog uverljivog prikaza savremenosti, lakoće pripovedanja, osobene duhovitosti i ironije. Pred nama je zrelo književno delo, lucidno, snažno, privlačno i samosvesno, delo u kojem su sve vrline Marojevićeve proze dostigle svoj vrhunac.
Žiri Nagrade „Zlatni suncokret“, koju dodeljuje kompanija VITAL A. D, u sastavu Dragan Jovanović Danilov, Milica Vučković i Vladimir Gvozden (predsednik), na sastanku održanom 29.1.2023. godine razmatrao je naslove iz najužeg izbora, koji su činili pesnička zbirka Psihologija gravitacije Nenada Šaponje (Prometej), zbirka priča Granična stanja Igora Marojevića (Dereta) i romani Aperkat Maje Iskre (LOM), Večeras padaš sam Vladana Krečkovića (PPM Enklava) i Vila fazanka Bojana Krivokapića (Arete). Žiri je većinom glasova doneo odluku da nagradu „Zlatni suncokret“ za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2023. godini dobije Igor Marojević za zbirku priča Granična stanja u izdanju Derete iz Beograda. Za Marojevića su glasali Vladimir Gvozden i Dragan Jovanović Danilov, dok se Milica Vučković opredelila za roman Vladana Krečkovića.
Srećno odabran naslov Granična stanja ima višestruko značenje. On se odnosi na geografske granice, ali i na psihološka stanja pojedinca u savremenom svetu, kao što su, na primer, mentalni sadizam ili bipolarni poremećaji. No to je takođe metafora preuzeta iz arhitekture, u kojoj se danas standardna teorija graničnih stanja odnosi na nosivost i upotrebljivost čeličnih konstrukcija (ova teorija pominje se u priči „Famil(i)ja“). Tako i Marojevićevih pet priča na različite načine ispituju koliko čovek može ili mora da podnese u uobičajenim situacijama, kao što su prolazak kroz međunarodnu aerodromsku kontrolu, putovanje kod prijatelja, naizgled bezazleni sukob na ulici, odlazak na festival ili ambicija da se postane umetnik. Ono što je obično, u ravni egzistencije, postaje vanredno i stresno, dok u ravni umetnosti otvara mogućnosti za oneobičavanje teksta. Ukratko, Granična stanja veoma dobro pokazuju načine kako prelazimo granice, ali i kako granice prolaze kroz nas.
U pričama ispričanim u trećem licu (osim prve, koja je u prvom licu) sudbine junaka se pokazuju kao nedovršive i komične. Jer, život, uprkos svemu, ostaje zagonetka puna tajnih i neočekivanih iznenađenja, kao u završnom obrtu u priči „Alter ega“. Tretman istorije, politike, egzistencije, ljubavi, seksualnosti, prijateljstva, moći i nemoći nije kategorijalan, već umetnički uverljiv. Pisac zna da naše „doba praznine“ nije nimalo jednostavno, odnosno da nema arhimedovske tačke koja bi dopustila da donesemo konačnu presudu o njemu, a shodno tome ni o sebi kao o biću u vremenu. Igor Marojević je istinski pesnik deziluzije, a njegovo pripovedanje svedoči o moćima mirnog, promišljenog i pažljivog tkanja književnih znakova koje, unutar razuđene konfiguracije savremene srpske proze, proizvodi veoma neobične i važne efekte.
Nagrada „Zlatni suncokret“ za knjigu godine dodeljuje se dvadeset i sedmi put, a među dosadašnjim dobitnicima su Ivan V. Lalić, Rajko Petrov Nogo, Radoslav Petković, Milovan Danojlić, David Alabahari, Dragoslav Mihailović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Goran Petrović, Slobodan Vladušić, Uglješa Šajtinac, Drago Kekanović, Svetlana Slapšak, Enes Halilović, Tanja Stupar Trifunović, Milica Vučković i Dragan Velikić. Prošlogodišnji dobitnik je Vladimir Kecmanović za roman Kad đavoli polete.
Nagrada, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće uručena tokom februara meseca u Beogradu.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com