Assassin’s Creed 2 počinje tamo gde je original stao, na intrigantnom završetku koji je usledio pošto je Dezmond Majls, otet od strane kompanije Abstergo, uz pomoć futurističke mašine Animua iščitao prošlost svog pretka Altaira i tako bio svedok rađanju sukoba između reda Templara i Asasina, sukoba koji traje do danas. Dezmond se ovaj put s namerom prebacuje u život drugog pretka – Ezija Auditorea iz Firence, i planira da spreči Templare iz Absterga da se dokopaju drevnih artefakata za kontrolu masa. Ezio je veseli Italijan iz vremena renesanse, čija je razdvojena porodica u centru templarskih spletki. Njegov otac, po profesiji bankar, ali po zanimanju ubica, nepravedno je pogubljen sa još dvojicom svojih sinova, a na Eziju je da ih osveti. Međutim, pošto sve dublje ulazi u tu osvetu, mladi Italijan shvata da se našao u mnogo većoj bici, to jest ratu koji preti slobodi Italije, pa i čitavog sveta.
Nije nikakva novost da Assassin’s Creed 2 ima složenu priču, jer se ona direktno nadovezuje na prvi deo. Međutim, iako je na trenutke konfuzna, priča je ovde definitivno pozitivan element, možda ne toliko po svojoj originalnosti, ali sigurno po svojoj domišljatoj fikciji. Pored toga što ćete se dobro zabaviti uz nju, pružiće vam i malo edukacije na polju umetnosti, istorije i geografije, a to je retko viđena stvar u igrama.
Likovi u igri su zanimljivi i specifični, a pošto je celokupna atmosfera uopšteno govoreći vedrija, šaljivi ton igre prijatna je promena. Tako je skoro nemoguće ne osmehnuti se na reference Leonarda da Vinčija ili prvog Eziovog susreta s kafom. Jedino što se može zameriti je nekoliko "vremenskih rupa" u igri. Naime, priča se ne odvija samo u jednom razdoblju, već pratimo Eziov život od malih nogu pa sve do trenutka kad postaje veteran u svom zanatu. Radnja se često prebacuje na mesta "godinu dana kasnije", a likovi se ponašaju kao da su se pojedini događaji odigrali juče.
Prvom Asasinu zamerali su ponavljanje i monotoniju, zato je Ubisoft u drugom delu poradio prvenstveno na ispravljanju tog minusa. Dobrim delom su i uspeli u toj nameri, većina stvari koja je obećana (i koju ovde nećemo opširno nabrajati) dostupna je u samoj igri. Neke nove opcije nisu preterano korisne, ali u globalu daju mnogo raznovrsniji gameplay. Najveća razlika ogleda se u strukturi glavnih misija. Pentranje na tornjeve i obavljanje istraživanja više nisu obligatorne stvari, misije se odvijaju po GTA principu, a svaka pred vas postavlja drugačiji zadatak. Naravno, na kraju se sve svodi na neko ubistvo ili slično, ali zadaci su dinamičniji i zabavniji.
Pređašnje "detektivske misije" ovde su postale side-quest, a skeniranje područja penjanjem na takozvani viewpoint u Assassin’s Creed 2 spada u kolekcionarski deo igre. A taj segment igre ponekad može da bude zarazniji i od glavnog zadatka. Sakupljaćete brojne kutije sa zlatom, stranice Altairova dnevnika, perje za majku, kipiće, slike, oružje, oklope, ambleme za kriptu u svojoj vili, novac za nadogradnju baze. Dakle, ukoliko vam je stalo da igru pređete uzduž i popreko i da otključate svaki achievement, od novog Asasina izvući ćete dugotrajnu zabavu.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com