Ako se zaputite u potragu za glyph-ovima, dobićete interesantne zagonetke čije vas rešavanje nagrađuje delićima "istine", a ako ste namerili da dođete do opreme legendarnog Altaira, očekuje vas platformerski izazov kakvog se ne bi postidela ni Lara Kroft. Srećom, Ezio je na nivou zadatka, gameplay je i dalje funkcionalan, ali sada znatno fluidniji. Penjanje je brže, borba tečnija i brutalnija, a gameplay je proširen na sekvence leta, plivanja i vožnje kočije i čamca. Zahvaljujući većem broju oružja, egzekucije su fascinantnije, a njihove posledice nisu toliko naporne kao pre, jer svoju ozloglašenost među neprijateljima sada možete smanjiti skidanjem plakata, podmićivanjem glasnika ili eliminacijom vojnih zvaničnika. Beg od neprijatelja takođe je olakšan, iako se šetanje po krovovima češće kažnjava, načini za "nestajanje s radara" su brojniji, a stapanje s masom vrši se jednostavnim ulaskom među grupu građana.
Priča je konkretnija, gameplay raznovrsniji. Možemo li se tražiti nešto više? Može, ali ne bi trebalo, jer Assassin’s Creed 2 ima sve ono što biste hteli da jedna akciona avantura ima. Atmosfera u igri je neverovatna, a čine je detalji kojima obično ne pridajemo pažnju. Način na koji su gradovi preneseni u igru jednostavno očarava, a prezentacija srednjovekovnog okruženja trenutno nema prave konkurencije. Apsolutno svaki delić mape, od dizajna zgrada pa do koreografije sporednih likova, odrađen je na tako visokom nivou da je pravo uživanje posmatrati bajkovite lokacije renesansne Italije.
Na području grafike Assassin’s Creed 2 nije doživeo znatnija poboljšanja, ali ne treba se buniti zbog toga jer je ovo ionako jedna od impresivnijih igara današnjice. Doduše, sitnijih napredaka ima, boje su toplije, okolina bogatija, likovi detaljniji, vidljivost povećana, a voda realnija, ali sve ukupno gledajući, engine je isti, pa prema tome i grafička strana igre. Nažalost, provuklo se tu i nekoliko problema koji se manifestuju pop-up efektima, to jest iskakanjem pojedinih objekata pred igrača, što nije bio slučaj s prvim delom Assassin’s Creed. Takođe, učitavanje tekstura na nekim objektima ponekad kasni, iako su takvi slučajevi zaista retki. Za zvuk u igri idu same pohvale. Glasovna sinhronizacija, bilo da je reč o engleskom ili italijanskom jeziku, odrađena je na zavidnom nivou, a muzička podloga uspeva da nadmaši čak i genijalnu orkestarsku muziku iz prvog dela igre.
Dakle, da stavimo tačku na ovo poglavlje Assassin’s Creed serijala. Verovatno ste primetili da ovde nismo ulazili u detaljnije opise noviteta, kao ni konkretnijih stvari koje se tiču radnje same igre. Istina je da je Assassin’s Creed 2 i te kako bogat naslov koji bez griže savesti preporučujemo svima, pa je zbog toga otkrivanje brojnih elemenata igre ostavljeno vama. Poruka je veoma jasna: Assassin’s Creed 2 je evoluirao u mnogo zabavniju igru koju niko ne bi smeo da propusti.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com