Nastavci koji nadmaše original nisu česti, ali Crimes of War je u svakom pogledu bolji od dve godine starijeg brata, iako ne i dovoljno dobar da konkuriše vrhunskim pucačinama, kojih trenutno ima u izobilju. Misteriozni začetnik serijala, ako ga tako možemo nazvati, jeste FPS UberSoldier, koji je, uprkos zanimljivim idejama, neslavno završio. Igra je u to doba bila hardverski veoma zahtevna (da ne kažemo nemoguća za igranje), što pripisujemo neoptimizovanom grafičkom engine-u, ali on je očigledno prepravljen i dorađen, pošto Crimes of War na prosečnoj mašini današnjice radi savršeno uz pristojan vizuelni kvalitet.
Pošto grafika nije jedini parametar po kojem se ocenjuju igre, red je da se pozabavimo samom mogućnošću igranja, koja je vidno bolja od one iz originala, ali mora se naglasiti da se mnogima neće svideti eksperimentisanje sa specijalnim sposobnostima glavnog junaka, iako one imaju podlogu u samoj priči. Radnja se, naime, ponovo odvija pred sam kraj Drugog svetskog rata, u doba kad fanatični naučnici i komandanti SS-a odlučuju da stvore elitne vojnike oživljavajući poginule i dajući im nadljudske sposobnosti.
Jedan takav je i naš heroj, koji je ipak pronašao zrnce razuma i odlučio da se bori protiv svojih stvoritelja. U prethodnom nastavku smo uspešno uništili laboratoriju u kojoj su nastajali "vojnici nadljudi", ali pokret otpora saznaje da određena fabrika ponovo isporučuje supstancu potrebnu za oživljavanje mrtvih u laboratoriju na nepoznatoj lokaciji. Sam početak u kojem s mitraljezom jureći džipom prašimo po poteri i nije preterano spektakularan i predstavlja najdosadniji deo igre, ali stvari se ubrzo menjaju nabolje.
Pošto je glavni lik ipak "poboljšan", njegove specijalne sposobnosti uključuju vremenski ograničen štit od metaka kroz koji nas neprijatelj ne može pogoditi, kao ni mi njega, ali je moguće došetati do jadnika i izmasakrirati ga nožem, što otvara put do druge sposobnosti. Nakon tri ubistva nožem u određenom vremenu, četvrto uključuje mod berserker – naš junak nakratko postaje neranjiv, što je sasvim dovoljno za čišćenje prostorije od protivnika. Novost je mod ubersniper, koji se uključuje četvrtim pogotkom u glavu i usporava vreme olakšavajući ciljanje; propraćeno adekvatnim grafičkim efektima, to deluje zabavno.
Treba pomenuti i da su nam tokom igre na raspolaganju mnoga verno preslikana oružja iz tog doba, dok manje tehničke zamerke idu na račun slabe detekcije pogotka (neke protivnike neće zaustaviti ni rafal u grudi), kao i zastajkujući zvuk legendarne mašinke MP40. Grafička strana igre je, kao što smo i ranije spomenuli, solidna; to uključuje raznovrsne lokacije i modele likova, iako se lica protivnika prečesto ponavljanju. U drugim igrama to verovatno ne primećujemo, ali pošto nas Crimes of War tera da često koristimo nož, bili bismo slepi da tako nešto ne primetimo.
Mrežna igra, čiji je izostanak iz originala i te kako uticao na loše ocene, ovoga puta postoji, iako se o njoj ne može reći ništa pohvalno. Naime, nekoliko servera na kojima se igra vrti zjape prazni, a ako odmah posle izdavanja nema ljudi zainteresovanih za multiplayer, teško da će se situacija popraviti kasnije, tako da taj deo igre slobodno možete zanemariti. Tu je, ali kao da ga nema. Uglavnom, Crimes of War nije igra koju će zavoleti mase, ali u nedostatku bolje zabave, kao sredstvo za bezbrižno tamanjenje negativaca, može poslužiti.
Koristan link
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com