Sa stanovišta zagonetki i problema igra ponovo blista u svoj svojoj hardkor slavi koja će iznenaditi sve navikle na komforne i obilate hintove koji su postali karakteristični za novije generacije avantura. Zaboravite na lampice i znakove pitanja koji pulsiraju i mašu repom željni da vam poput kučenceta koje aportira bačen štap razdragano pomognu i spreče mrštenje na licu kada se negde zaglavite.
Dark Fall 3 Lost Souls ne beleži bitne stvari ni u vidu manjih podsetnika niti kakvog dnevnika, već vas prisiljava da iskopate negde neki prašnjavi notes, zašiljite olovku i sve potencijalne (i potencijalno pogrešne) tragove sami zabeležite na papir. U skladu s tim su i težina i kompleksnost zagonetki – vešto su dozirane kroz čitav spektar različitih težina, od jednostavnog korišćenja očigledne stvari na očiglednom mestu, šetkanja i prikupljanja neophodnih predmeta i uočavanja toga gde se šta može iskoristiti do izazovnih glavolomki i mehanizama za koje uvek negde i na neki način postoje tragovi za rešavanje, ali će čak i uočavanje i pravilno interpretiranje tih tragova biti izazov za sebe.
Kao što to obično i biva, sve ovo bi bilo lepo i krasno da su i prateći elementi s tehničke strane i upravljački interfejs tako dobro ispeglani i lišeni prokletstva koje je Bouksa zadesilo i u Izgubljenoj kruni. Čini se da gospodina samostalnog umetnika pre svega interesuje pripovedanje sablasne i jezive priče o avetinjskim prikazama uz totalno ignorisanje određenih pravila i konvencija izabranog medija za pripovedanje tih priča. Kliktanjem miša na ivicama ekrana rotirate lik u određenu stranu, dok se kretanje u dubinu ili inspekcija određenih predmeta vrše onda kada se kursor pretvori u ikonu ruke, lupe ili francuskog ključa.
Prilično standardno, rekao bi zalutali avanturista s kraja 20. veka. Nažalost, ovo podrazumeva mnogo sporog i inertnog okretanja na željenu stranu, što potpuno ubija dinamiku igranja i živcira, naročito kada se zaglavite (a zaglavljivaćete se često) i želite da na brzinu isprobate neko rešenje koje podrazumeva mnogo tranzicija između lokacija. Dodatno, na svakom ekranu moguće je i blago podizanje i spuštanje pogleda, što dodatno usporava celu stvar usled potrebe da se sve lokacije pažljivo istraže. Zbog čega je ignorisan standard node based avantura koji podrazumeva punu slobodu u rotiranju pogleda ostaće, izgleda, jedina neodgonetnuta misterija igre Dark Fall 3 Lost Souls, kao i zaslužena packa i smanjena ocena igri za nauk u budućnosti.
Druga zamerka odnosi se na tehničke aspekte igre, čak i uzimajući u obzir niskobudžetnu produkciju i napor kada na jednoj video igri radi mali broj ljudi. Ovo se odnosi na grafiku, koja jeste namerno mračna i sumorna, s lokacijama iz kojih je isisan život, ali bi više sporadičnih i diskretnih animacija razbilo sveopšte mrtvilo bez žrtvovanja dobre atmosfere. Mnogo veći problem od toga tiče se kriminalno loše glasovne glume glavnog lika koga vodite. To deluje toliko ukočeno, neemotivno i tupo, kao da je Džonatan Bouks pozvao prvog prijatelja iz imenika na čaj, tutnuo mu scenario igre u ruke i zamolio ga da naglas iščita linije teksta na koji god način bude želeo, uz insistiranje na prejakom britanskom akcentu koji nepodnošljivo para uši.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com