Sve doskora Capcom i Sony su ponosono najavljivali igru Devil May Cry 4 kao ekskluzivu za PlayStation 3, ali kada su videli da je vrag odneo šalu i da postoje i druga tržišta na kojima se može lepo zaraditi, Capcom je pomenuti naslov odlučio da preradi za Xbox 360 i PC. Niko nije ni sumnjao u uspeh na Xbox-u 360, ali s PC-jem je već druga priča, pošto igre takvog koncepta uglavnom nisu doživele preveliki uspeh na računarima, delom zbog loših konverzija, delom zbog naviknutosti igrača na neke druge žanrove.
Ipak, Devil May Cry 4 za PC je igra u koju se lako možete zaljubiti na prvi pogled. Nastavak priče o demonima i monstrumima, mistični glavni junak (u ovom slučaju – junaci) koji ih s lakoćom i na atraktivan način tamani, kao i umerena doza avanturističkih elemenata dovoljni su da na nekoliko dana ostavite svaku drugu zanimaciju i uzmete gamepad u ruke. Ako tome dodamo i odlično izrežirane međuscene (obavezno ih odgledati), kao i vrhunsku optimizovanost samog engine-a, koji pristojno vrti igru i na slabijim računarima, slobodno možemo reći da Capcom nije nimalo pogrešio u odluci da objavi igru za PC.
Po spominjanju gamepad-a, hardcore igračima i onima koji se za takve smatraju dići će se kosa na glavi, ali iako postoji mogućnost igranja kombinacijom tastature i miša, Devil May Cry 4 bez kontrole gamepad-om jednostavno nije onako dobar kao s njim. Pored toga što je izvođenje kombo poteza otežano, grčevito lupanje po tastaturi i sumanuto kliktanje tipkama miša nije tip zabave koji bi nas privukao na duže vreme. Nabavkom gamepad-a (ako ga kojim slučajem još uvek nemate) i uvaljivanjem u duboki naslon rešićete se mnogobrojnih frustracija i osećati prijatno tokom igranja, ali vama ostavljamo odluku na koji način ćete ovu igru igrati.
Za razliku od prethodnika, Devil May Cry 4 nas u početku stavlja u ulogu novog heroja, opasnog, ali zbog bahatosti povremeno iritantnog Neroa, dok nam Dante stiže kasnije. Možda ovo i nije dobro formulisano, jer Nero u prvom delu igre lovi Dantea, ali oba lika su obdarena brojnim borilačkim potezima koje je moguće nadograditi kupovinom novih komboa u nekoliko kategorija prema oružju kojem su namenjeni. Potonji, naravno, zahtevaju tempirano izvođenje (pritiskanje tipki određenim redosledom), ali na kraju svakog nivoa nagradiće vas boljom ocenom koja donosi i više novih bodova za dalju kupovinu. Sakupljene crvene orbove (demonska krv ili šta god već) trošimo na eliksire koji povećavaju ukupno zdravlje, saniraju oštećenja ili nas jednostavno oživljavaju posle pogibije – zgodno protiv završnih impresivno ogromnih bosova, da ne bismo morali ponovo da prelazimo put do njih.
Jedina prava zamerka tehničkoj stani igre odnosi se na pomalo zbunjujuće menije. Što se tiče samog igranja, dosta puta vam se može dogoditi da tumarate istim područjima bez pravog znanja kuda uopšte treba da stignete. Pomoć bi u takvim situacijama dobro došla, ali daleko od toga da će vam biti dosadno – usput ćete otkriti mnoge skrivene predmete, tajne nivoe i pobiti stotine ponovo stvorenih demona.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com