Treći deo vampirske sage koja dolazi iz Kheops-ovog studija u velikoj meri predstavlja prijatno i originalno iznenađenje, koje raskida vezu sa svojim prethodnicima, efektno gradeći igru koja se u potpunosti može posmatrati i van konteksta svojih prethodnika, koji su međusobno bili neraskidivo povezani.
Najoriginalniji segment igre Dracula 3: Path of the Dragon predstavljaju sama priča i zaplet, koji u velikoj meri odudaraju od dosadašnjih obrada Drakula u avanturističkoj formi. U ulozi ste Arna Morijanija, katoličkog sveštenika koga Vatikan šalje put Transilvanije, u seoce Vladovište, kako bi na licu mesta procenio glasine o navodnim isceliteljskim moćima koje emituje grob Marte Kalugarul, brižne lokalne doktorke, nastradale pod nerazjašnjenim okolnostima. Katolička crkva Martu vidi kao idealnog kandidata za kanonizaciju i njeno uzdizanje u status sveca, što bi donelo preko potrebno ojačanje katoličkog uticaja u inače dominantno pravoslavno okruženje. Na Arnovo zaprepašćenje, Marta je poslednje dane svog života posvetila istraživanju vampirizma i legendi o lokalnom vlastelinu Vladu Cepešu, ubeđena da su nečastive sile umešane u smrt nekoliko njenih pacijenata, koji su svi bolovali od nepoznatog poremećaja krvi.
Ostatak priče provešće vatikanskog emisara kroz mračne ulice Vladovišta, lokalno groblje i razrušeni grofov zamak, uz posetu Budimpešti i pećinskom zatvorskom kompleksu u Turskoj, u kom je grof bio zatočen tokom svojih pohoda na istok. Konačno, Arno će u potrazi za (ne)slavnim grofom krenuti Putem zmaja iz podnaslova igre, zagonetnog obreda inicijacije članova vampirskog reda, sve u cilju razrešenja misterije da li vampiri zaista postoje. Pored ovoga, i ostali elementi priče samo doprinose prilično originalnom i realističnom pristupu obrade mita o Drakuli. Kako se cela igra odvija nedugo nakon završetka Prvog svetskog rata, ruševine zgrada i drugi ostaci razaranja tvore specifičnu atmosferu, koja inače nije karakteristična za priče o vampirima. Naročito je interesantno racionalno i demistifikovano viđenje vampirizma iz ugla jednog od likova, strogo metodičnog profesora Hajnriha fon Krigera, uz njegovu originalnu kritiku literarnog epa Brema Stokera – objašnjenje zašto je najekranizovanija priča u istoriji zapravo traljavo pisanije jednog diletantskog pisca.
Najšokantniji sastojak novog Drakule tiče se truda autora da u igru implementiraju dve kompletne knjige koje se nalaze u odeljku s različitim spisima, skicama i drugim bitnijim dokumentima i koje će igrač konsultovati tokom igranja. Kao i svaki sveštenik koji drži do sebe, Arno sa sobom nosi Bibliju, koju ćete ovde moći da pročitate kompletnu, i to na izvornom latinskom jeziku! Raspamećujućem trudu da se skeniraju i u igru ubace tri hiljade i kusur strana Svete knjige u integralnom obliku treba dodati i podatak da je na identičan način u igri prisutan i kompletan Stokerov roman, ubačen od korica do korica; naravno, na engleskom jeziku.
Princip igranja praktično je identičan sistemu u ostalim igrama koje Kheops forsira godinama unazad (red istraživanja lokacija, red razgovora s likovima, gomila zagonetki i mehanizama koje pri tom treba rešiti). Pored pomenute senzacionalne opreme, novine u igračkom interfejsu tiču se već pomenutog odeljka s dokumentima (ekran sa svim pratećim opcijama poziva se desnim klikom miša), u kojem je moguće sortirati masu najrazličitije papirologije po nekoliko kriterijuma (recimo, po redosledu akvizicije ili lokalitetu gde je preuzeta). Tu je i spisak svih tekućih zadataka koje treba obaviti, što u velikoj meri olakšava igranje i anulira nepotrebno tumaranje terenom, a igru karakteriše i bizarna težina i kompleksnost nekoliko glavolomki u kasnijem toku igranja (nakon što gotovo pola igre slistite bez većih problema, u biblioteci u Budimpešti naletećete na pravu sačekušu u obliku provaljivanja kriptovanog kataloškog sistema za organizaciju knjiga). Manja zamerka ide pojedinim problemima kod kojih je rešenje na nekom drugom jeziku (nemačkom ili latinskom), kao i na situacije u kojima Arno treba da navede pojmove koji mu ne znače ništa (što ne važi i za igrača koji ga vodi), jer će biti relevantni tek kroz nekoliko decenija. Doduše, ove stvari su, po pravilu, opcionog karaktera i prisutne su da bi dodatno produbile ionako kompleksnu i znalački ispričanu priču.
U grafičkom smislu nema mnogo ni pozitivnih ni negativnih iznenađenja u odnosu na Kheops-ov standard. Grafika je lepa i detaljna, ali blago zamućena i standardno ukočena, s minimalnim animacionim elementima (magla, titranje plamena ili neispravnih sijalica, promicanje oblaka), koji relativno dobro dočaravaju sablasno-turobnu atmosferu, kakva bi se očekivala od igre koja za temu ima vampire. Animacija likova i njihov izgled poslovično su zastareli i stiče se utisak da bi grafički dizajneri mogli da porade na povećanju atraktivnosti svojih naslova, bez obzira na to što se radi o "običnim" avanturama. S druge strane, stvar vade korektno odrađeni glasovi glumaca, kao i odgovarajuća muzika. Avanturistički eksperiment zvani Dracula 3: Path of the Dragon svakako neće leći nekim avanturistima koji su očekivali još jednu pitku poteru za prvim vampirom, ali ako ste raspoloženi za daleko uverljiviji i studiozniji pristup temi, ova igra i te kako zaslužuje preporuku.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com