Zadaci u igri biće obeleženi na mapi jedino ukoliko tačno znate lokaciju, u suprotnom ćete morati da pažljivo pratite instrukcije i istraživanjem pronađete svoj cilj. Neki zadaci su konkretne zagonetke koje treba rešiti, treba otkriti niz tragova, osluškivati razgovore i pratiti osumnjičene, protumačiti stihove, pažljivo osmotriti okolinu ili raspored nekih elemenata – oni su i najzanimljiviji, pa Drakensang: The Dark Eye ovde dobija veliki plus što se tiče dizajna zadataka.
Igra će vas mnogo puta iznenaditi neočekivanim obrtima. Sporedna misija može se pretvoriti u borbu za život, jedan pogrešan potez može vas koštati mnogo zlatnika. Ovo je živi svet, a njegovi stanovnici raznoliki su po karakteru i poprilično motivisani da ostvare svoje ciljeve (zavisno od kulture, religije, frakcije kojoj pripadaju) pa morate paziti kome verujete. Umesto da samo klikćete kroz dijaloge, često ćete morati da odlučujete o tome kojoj ćete se strani prikloniti ili kako ubediti nekoga u nešto. Očigledno rešenje, da uradite tačno ono što neki NPC od vas traži, može se pokazati kao sasvim pogrešno. Prevare, zavere i napadi s leđa u ovom svetu nisu neuobičajena pojava.
Dijalozi su jedan od načina na koji se rešavaju zadaci u Drakensang: The Dark Eye-u, a pri tom se uzimaju u obzir talenti svih likova u družini. Postoje četiri društvena talenta koji otključavaju posebne linije dijaloga i omogućavaju testiranje da li je njihovo korišćenje prošlo uspešno: fast talk, seduce, etiquette i human nature. Uspeh u ovom slučaju znači nekad završen zadatak, nekad posebnu nagradu, otključavanje novog sporednog zadatka ili izbegavanje borbe. U nekim zadacima bićete, međutim, primorani da koristite lopovske veštine šunjanja, obijanja, demontiranja zamki. Svaki lik će ipak morati da bude unapređen u odličnog borca jer vas priča šalje u mnoge divlje i opasne krajeve, suočava sa zverima, razbojnicima ili zombijima, pa ćete se pre svega oslanjati na veštinu baratanja oružjem ili magijama.
Borba, koja se odvija u realnom vremenu, može se pauzirati da biste likovima u družini zadali niz specijalnih poteza koji će im doneti prednost. Likovi su pri tom potpuno samostalni, ali koriste svoje osnovne napade – specijalne poteze izvršiće tek kad ih zadate. Kad dođe do borbe, AI će napasti onog protivnika ko mu je najbliži, ignorišući prednost koju biste dobili kada biste sve napade koncentrisali na jednog, pa je pauza i planiranje napada mnogo bolje rešenje. Takođe, likovi iz družine nemaju osećaj kada treba preći u odbrambeni stav, ne umeju sami da koriste napitke za lečenje, ne umeju da se povuku iz borbe kada su povređeni, a magovi će koristiti napade oružjem umesto magija.
Selektovanje jednog lika kome zadajete sledeći potez pozicioniraće kameru na njega (umesto da ostane u izometrijskom položaju), menjajući perspektivu, što bez pauziranja izaziva konfuziju i otežava snalaženje. Zanimljiv sistem koji implementira pravilo da će nakon nekoliko rana lik pasti na zemlju i iskrvariti do smrti primorava vas da pažljivo upravljate lečenjem družine u borbi. Velike povrede izazvaće smanjenje vaših sposobnosti. Oklop ovde ne predstavlja šansu da izbegnete udarac, već samo daje vrednost za koju se povreda umanjuje. Uspešan napad daje vam priliku da parirate sledeći udarac.
Dijalozi su propraćeni glasovnom glumom samo kod članova družine i najbitnijih likova u priči, dok kod ostalih NPC-ova s kojima razgovarate najčešće čujete samo prvu rečenicu, a ostale morate da čitate. Ono što zaista može da zasmeta jeste neobična i prenaglašena gestikulacija likova prilikom dijaloga, koja nije u skladu s izgovorenim tekstom, niti priliči situacijama kada je taj tekst samo rečenica na ekranu. Likovi iz družine imaju i iritantnu naviku da svaki put kad budu selektovani izgovore sasvim istu rečenicu, doduše, za svakog drugačiju, pa jednostavno poželite da ćute i samo prate komande. Grafika je zadovoljavajuća, pogotovo ako gledate iz ptičje perspektive, a različite lokacije donose drugačiji kolorit i okolinu.
Detalji su ono što ovaj svet čini dinamičnim i unose u njega živost: prašina i polen u vazduhu, leptirići i mušice, sitne životinje koje trčkaraju okolo. Ono čemu se sasvim sigurno može naći zamerka jeste nerealistično prostiranje senki, koje padaju pod istim uglom gde god da se nalazi najbliži izvor svetlosti, kao i neprirodan izgled vode, naročito u barama, koji više nalikuje iskrivljenom odsjaju u ogledalu. Sama igra može se pohvaliti izuzetnom stabilnošću.
Drakensang: The Dark Eye je sasvim solidna igra, s detaljno razrađenim svetom, u čijoj pozadini je već 25 godina korišćeni RPG sistem. Kreiranje likova i njihovo napredovanje je istovremeno i dovoljno kompleksno i prilično razumljivo. Avanture se kreću od jednostavnih i zamornih prostih zadataka do intrigantnih misterija i epskih sukoba koji otkrivaju nove frakcije i odnose u društvu ovog fantazijskog sveta. Za ljubitelje žanra ovo je sasvim sigurno ostvarenje vredno pažnje, koje može potrajati i čitavih 80 sati igranja, te ga stoga ne treba propustiti.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com