F.E.A.R. 2: Project Origin posle razočaravajućih ekspanzija originala napokon uvodi red u priču koju na neki način nastavlja prethodno izdanje ove igre. Originalni F.E.A.R. završava odličnom eksplozijom i velikim pitanje – šta dalje? F.E.A.R. 2: Project Origin stavlja nas u ulogu drugog junaka – Majkla Beketa (Michael Becket), ako je to nekom uopšte i bitno, čiji je tim pola sata pre pomenute eksplozije poslat u sedište Armacham-a da uhapsi predsednicu te kompanije, Ženevjev Aristid (Genevieve Aristide). Naravno, ispada da gospođa Aristid nije glavni krivac za nastalu situaciju i Almin bes, kao i plan privođenja remeti ranije pomenuta eksplozija. Kao da dve privatne vojske koje, osim protiv vas, ratuju i međusobno nisu dovoljne, Alma, koja je u ovom izdanju na neki način odrasla, ustremila se baš na glavnog junaka i juri vas kroz čitavu igru.
Za razliku od prethodnika, autori su očigledno dobro razmislili o dizajnu područja, tako da su sterilne kancelarije u kojima se lako možete izgubiti zamenile laboratorije, razrušene građevine, ogromni hangari, ali i dosta otvorenog prostora koji odlično razbija monotoniju trčkaranja uskim prolazima. Protivnici nisu istovetne kopije kao ranije, već se razlikuju po dizajnu i nameni s kojom je povezano i njihovo ponašanje, to jest veštačka inteligencija. Pomenuta je kao jedan od glavnih faktora igre odlična, i zaista ćete uživati u pametnim odlukama suprotne strane, koja brzo beži u zaklon, prevrće dostupne predmete da bi vam zaklonila vidik, a posebno je zanimljivo to što često koriste bombe, što u sličnim igrama baš i nije slučaj. S obzirom na dizajn nivoa koji su daleko razgranatiji nego u prethodniku, računar jako dobro zna da iskoristi napredne taktike kao što su prikradanje i okruživanje protivnika, što vas ponekad može uhvatiti nespremne.
Druga strana medalje su kreature za koje se baš ne može reći da su pametne, a neke od njih ni preterano impresivne. Uz klasične gmizavce, koji slično Ejlijenu puze po svim površinama i čekaju priliku da jurnu na vas, treba izdvojiti reanimatore, koji, dok beže od vas, nekom vrstom energije podižu mrtvace. Jurnjava za njima je zabavna, ali pošto ćete ih tokom igre sresti veoma malo, nećete se baš namučiti da ih smaknete, a autori su ih mogli koristiti malo češće ili barem postojeće na neki način otežati.
Kad već pominjemo težinu, treba reći da je čitava igra dosta laka, čemu uz svuda razbacane paketiće zdravlja i oklopa doprinosi i sposobnost glavnog junaka da uspori vreme. Vreme koje mora da prođe pre nego što ponovo možete da koristite pomenutu akciju je smešno kratko – biće spremna već za sledeći talas neprijatelja, što bitke veoma olakšava. Što se pre naviknete na pomenuti trik, duže ćete živeti, dok će pravi igrači usporavanje vremena potpuno zanemariti i uživati u nadmudrivanju s veštačkom inteligencijom bez trikova.
Ono po čemu je F.E.A.R. postao poznat i na čemu se na kraju krajeva zasnivala reklamna kampanja nastavka je horor atmosfera. Ako posmatrate F.E.A.R. 2: Project Origin kao FPS, atmosfera je više nego dobra, ali onaj zastrašujući deo nije dovoljno iskorišćen. Istina, kad prvi put ugledate lik Alme ili vas igra prebaci na nerealno narandžastu poljanu s ljuljaškom, podići će vas žmarci, ali svaki sličan događaj posle premijere izazivaće sve slabije reakcije. Ista stvar je i s čudovištima i duhovima, kao i s trčanjem kroz podrumske hodnike u polutami, a da biste iz F.E.A.R. 2: Project Origin izvukli barem nešto straha, obavezno ga igrajte uveče uz ugašena svetla i slušalice. Autori, naime, često koriste razne zvučne efekte, kao što su krikovi, lupanje srca ili škripanje metala, kao da će nas nešto zaskočiti ili da ćete u jurnjavi naleteti na nekoga, i drže vas u neizvesnosti, neki put s razlogom, drugi put zato što im je cilj da vas uplaše.
Kao i svaka pucačina koja se u poslednjih desetak godina našla na tržištu, i F.E.A.R. 2: Project Origin nudi nekoliko tipova mrežnih igara od kojih je većina orijentisana na timsko igranje. Posle nekoliko partija timskog deathmatch-a i varijante CTF-a, imaćete utisak da je multiplayer u igri samo toliko da neko ne kaže da ga nema. Od svih stilova igranja verovatno će vam se najviše svideti Armored Front, iako baš i nema veze s klasičnim FPS-om, već su u glavnim ulogama oklopljeni "hodači". Nažalost, ovo nije dovoljno da bismo F.E.A.R. 2: Project Origin preporučili ljubiteljima mrežnih bitaka, jer postoje igre koje u tom delu nude mnogo više.
Tehnička podloga F.E.A.R. 2: Project Origin je više nego zadovoljavajuća i posebne pohvale idu autorima na optimizaciji, jer je uz manja podešavanja igru moguće kvalitetno zaigrati i na prosečnoj konfiguraciji, koja će posao odraditi bez većih problema. Naravno, verovatno vam se neće svideti odluka o automatskom snimanju napretka na predefinisanim tačkama, ali pošto su one gusto postavljene, čak ni oni neoprezni ne bi trebalo da imaju velikih problema da igru privedu kraju. F.E.A.R. 2: Project Origin nije naslov zbog kojeg treba zapostaviti sve omiljene igre, ali je dovoljno kvalitetan da mu ljubitelji pucačina pruže šansu. Očigledno je da se moglo malo više raditi na horor detaljima igre, ali i ovako će većina igrača verovatno biti zadovoljna kvalitetom i sadržajem.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com