Za razliku od linearnih pucačina kojima scena obiluje, Far Cry 2 dolazi kao dobrodošlo osveženje i verovatno jedan od pravaca daljeg razvoja žanra. Ako ste mislili da je Crysis vrhunac slobode kretanja, gadno ste se prevarili, jer Far Cry 2 na tom polju trenutno nema dostojnog konkurenta. Naravno, to je samo jedan deo igre, a odmah na početku treba naglasiti da nije i jedini zbog kojeg, uz poneku pokudu, treba pohvaliti novi Ubisoft-ov projekat.
Far Cry 2 nas vodi u Afriku, tačnije, neimenovanu tamošnju državu, u kojoj besni građanski rat između dve frakcije. Rata verovatno ne bi ni bilo da ga ne potpaljuje izvesni Jackal prodajući oružje svakome ko ga može priuštiti, ali da bismo mu došli glave, potrebno je puno truda i povlađivanja zaraćenim poglavicama da bismo na kraju ipak saznali njegov pravi identitet i lokaciju. Prilično mračna priča prepuna izdaje, krvi i ubijanja, ali šta drugo očekivati od pucačine iz prvog lica. Početni izbor lika nije presudan element za igranje, ali je simpatično odabrati mrke face iz svih krajeva sveta. Nažalost, početak je prilično zbrkan što se tiče priče, a i posle uhodavanja i rešavanja prvih nekoliko misija teško možemo reći da pratimo smislenu radnju koja nas vodi do ranije pomenutog cilja. Uz glavne misije postoji gomila sporednih zadataka koji će nam u većini slučajeva pomoći u daljem napredovanju, bilo da se radi o otključavanju nekog novog oružja ili sticanju novih prijatelja. Ovi su vrlo korisni i ne treba ih shvatati olako, jer pored toga što nam mogu pomoći u ključnom trenutku i eventualno opremiti "sigurne" kuće opremom, često daju i alternativne savete za rešavanje trenutnih misija.
Odluka o tome kako pristupiti problemu potpuno je na igraču, što razbija monotoniju i linearnost, ali koji god put da odaberete, uvek je potrebno nekog smaknuti, razvaliti neku opremu ili nešto pokupiti. Da nam na putovanjima (koja se često oduže) ne bi bilo dosadno, pobrinuće se kontrolne tačke na kojima prvo pucaju, a kasnije pitaju ko ste. One su u početku zabavan deo igre, ali kasnije postaju naporne, jer ih nakon što ih očistite i udaljite se od njih, neprijatelji ponovno stvore i opet sve iz početka. Jedno od rešenja je vožnja kroz divljinu, što ima svojih čari, dok je druga opcija korišćenje autobusa koji nas u trenutku prebacuju s jednog kraja mape na drugi. Naravno, puška pred nosom je osnova igranja, jer magije, specijalnih moći ili futurističkih naprava nema. Preživljavanje u surovom svetu u kojem svi žele da vas ubiju zavisi isključivo od vaših sposobnosti i opreme koju nosite. Primera radi, uzimanje oružja od neprijatelja je prisilno rešenje kojem nije poželjno prečesto pribegavati. Čak i njihov vizuelni izgled odaje da su prošle gomilu bitaka i samim tim im je rok trajanja odavno prošao. U prevodu, oružje "sa zemlje" je nepouzdano i često će se zaglavljivati, što u ključnom trenutku može biti i te kako kobno. Nije da ga je nemoguće vratiti u funkciju, što je propraćeno adekvatnom animacijom, ali kad oko glave fijuču meci, ne želite da vam se takva situacija dogodi.
Naoružanje je zato najbolje kupovati od proverenih trgovaca, što opet ne garantuje da se u neko doba neće zaglaviti, ali daleko ređe od korišćenog. Pošto je očigledno da su autori ciljali na realnost, bilo bi glupo da na leđima vučemo četiri mašinke, dva snajpera i minobacač. Zato je od svake grupe oružja moguće nositi po jedno: mačetu, lično naoružanje, primarnu pušku (mašinka, sačmarica, snajper) i specijalno oružje, kao što je bacač plamena ili raketni bacač. Treba napomenuti da svaki komad oružja ima specifične performanse i zvuk po kojem se razlikuje od ostalih, ali šta ćete poneti na koji zadatak zavisi isključivo od vaše odluke kako ćete toj misiji pristupiti. Kad se nađete na terenu, nipošto ne treba zaboraviti da je vatra veliki saveznik i treba je koristiti kad god možete. Prvi put kad zapalite suvo rastinje i posmatrate kako se požar širi prema neprijateljskom kampu i guta kuće, bacač plamena će postati vaš novi nerazdvojni prijatelj. Naravno, treba paziti da se i sami ne opečete ili se nađete u blizini nekog eksplozivnog predmeta koji samo što ne odleti u vazduh i proširi stihiju na okolinu.
Kad smo već kod grafike, treba reći da zapanjuje maštovitost dizajnera u kreiranju ogromnog područja na kojem se radnja odvija; kažu da se ono proteže na 50 kvadratnih kilometara. Okolina varira od travnatih ravnica, pustinja i kamenjara do guste prašume, kanjona i reka po kojima je moguće putovati čamcima, a sve to obogaćeno je raznim vrstama biljaka, životinja i, naravno, neprijatelja. Nažalost, oni su dovoljno pametni da pokušaju da vas zaobiđu, da se sakriju iza zaklona, zalete se na nas vozilom ili pobegnu od bačene bombe, ali očigledno ne dovoljno često, jer se dosta puta parkiraju pored vas i izlaze iz vozila, iako vide da je u njih uperena teška mašinka. Od ostalih vizuelnih lepota treba ponovo pomenuti vatru i eksplozije, ali i sama šetnja afričkim područjima ima svojih čari. Realnosti doprinosi i mutna slika kao posledica umora posle dužeg sprinta, kao i prisilno igranje doktora na terenu vađenjem metaka iz tela kleštima ili, primera radi, napadi malarije, koja se kao po pravilu javlja u najgorim mogućim trenucima; lek postoji, ali nije trajno rešenje. Ako svemu ovom dodamo i solidan multiplayer s klasičnim i ponešto izmenjenim, ali odranije poznatim načinima igranja, dobijamo zaokružen proizvod. Ne kažemo da je u svemu savršen, ali Far Cry 2 donosi gomilu korisnih inovacija, koje će ljubitelji pucačina sasvim sigurno s odobravanjem prihvatiti kao obavezne elemente modernih FPS-ova.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com