Najkraće rečeno, igra Imperium Romanum nam po ko zna koji put nudi mogućnost da gradimo Rim, prestonicu Rimskog carstva. Pošto je ta tema mnogo puta ponovljena u raznim strateškim i graditeljskim igrama, pitanje je da li ovaj naslov nudi bilo šta što nas ponovo može naterati da zasučemo rukave i gradimo Rim, posebno ako se zna da u samoj igri nije posebno razvijen sistem borbe, što nije karakteristično za imperiju koja je oružjem pokorila pola tada poznatog sveta.
Igra nudi klasične scenarije po kojima možete početi gradnju ove metropole (svaki od tih scenarija nudi tri nivoa težine) uz pomoć takozvanog timeline-a, koji vam nudi da kroz istoriju Rimskog carstva izaberete trenutak kada ćete početi s igrom, to jest gradnjom. Ova otvorenost i fleksibilnost igre na samom početku osigurava da svaki igrač pronađe određeni scenario koji mu odgovara, jer svaki od njih ima određene specifičnosti. U nekom scenariju ne možete da gradite farme, u nekom ćete moći da trgujete isključivo s Rimom itd. Gradnja teče relativno brzo i ne preterano komplikovano uz pomoć menija, na kome se biraju zgrade koje morate napraviti. Jednostavno izaberete mišem željenu zgradu i postavite je na odabrano mesto.
Sam grad funkcioniše na principu da svaka zgrada ima određenu funkciju, to jest proizvodi neku sirovinu, koju možete koristiti u drugoj zgradi. Tako se razvijaju proizvodni lanci čiji je osnovni zadatak zadovoljenje potreba stanovnika grada; one su različite i variraju od trenutka početka gradnje a vremenom se povećavaju. Na samom početku stanovnici će vam tražiti osnovne stvari, kao što su voda i pšenica, ali se kasnije stvari komplikuju i zahtevi su složeniji i ima ih više. Svaka od izgrađenih građevina ima određeni deo gradskog terena koji pokriva, što u daljem toku igre dosta komplikuje stvari. To se može rešiti pravljenjem tržnih centara, ali prilikom gradnje nekih delova grada dosta zgrada ćete morati ponovo da izgradite, što može biti pomalo naporno.
Što se tiče vođenja borbi, utisak je da je onima koji su razvijali igru tek nakon što su završili rečeno da moraju dodati mogućnost vođenja borbi. To je urađeno veoma traljavo i nimalo maštovito. Na raspolaganju su vam tri tipa vojnika: klasična pešadija, strelci i konjanici, a sve što možete da radite sa svojom "vojskom" je to da joj naredite da ode i napadne određena varvarska naselja, a ostalo ona sama obavi. Najbolje što možete da uradite je da takve scenarije izbegavate da se ne biste nepotrebno zamarali. Ako se zanemari taj deo igre i ponovno pravljenje zgrada u cikličnim krugovima, zbog oganičenog radijusa delovanja, ova igra i nije tako loša. Većinom je to zabavna igra u kojoj se lako grade zgrade, gde posmatrate kako stanovnici vašeg grada rade svoj posao i uživate u smenama dana i noći.
Mikromenadžment u igri skoro da i ne postoji, tako da vas neće "smoriti", a ratovanje možete izbeći, tako da je jedina komplikacija koja se može javiti u stvari pravljenje trgovačkih puteva, ali ni to nije nešto zbog čega biste morali da se nervirate. Najkraće rečeno, ovo je jedan od onih naslova koji nude život bez prevelikih naprezanja.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com