Kada je Warner Bros u saradnji sa studijom Traveller’s Tales najavio igru Lego: Harry Potter, činilo se to kao zanimljiva ideja s obzirom na činjenicu da bi to bila obećavajuća alternativa završnici serijala Hari Poter koju je ponudio Electronic Arts. Ipak, ne treba biti previše pametan da se predvidi da će ona još jednom osramotiti čarobnjački svet. Čim je proizvođač počeo da prikazuje prve materijale, čitava situacija je bila jasna. Naime, politika Traveller’s Tales-a kod Lego igara je sasvim jednostavna: koncept je uspešan, zato ga ne treba menjati. I ciljana publika je jasna, a u kombinaciji sa serijalom Hari Poter, nova igra je pun pogodak.
Međutim, Hari Poter ima jednu vrlo važnu stavku koja se uopšte ne uklapa u svet Lego kockica. Ako ste čitali knjige, znate o čemu se govori, a ukoliko niste, pročitajte. Dakle, Hari Poter i Lego ne idu baš ruku pod ruku, jer im se predstavljanje sadržaja uveliko razlikuje. Konkretnije govoreći, Hari Poter obrađuje ozbiljne, gotovo mračne teme, dok se Lego oslanja na humorističnu interpretaciju i ne namerava to da menja. Ta razlika možda ne utiče toliko na ovu igru, jer ona obuhvata samo četiri knjige, u kojima je jedini ozbiljni element ubistvo na kraju Vatrenog pehara, ali bi je fanovi Harija Potera mogli smatrati odbojnom. Uostalom, po toj logici bi drugi deo Legovog Harija Potera trebalo da bude nekakva parodija. Da ne bi bilo zabune, Legov humor podržavamo, a ovo nije zamerka igri. Čak i pored toga, očekivali smo nekakav napredak na polju dočaravanja priče. Ubacivanje naracije u animacijske segmente mnogo bi značilo za igru, a dodatnog truda skoro da i ne bi bilo.
Ipak, treba reći nešto i o samoj igri. Taj deo je sasvim jednostavan, ovo je najbolja Hari Poter igra, a ujedno i najbolja Lego igra do sada. Takvu tvrdnju opravdava brojnost sadržaja i neodoljivi šarm, dakle, nešto što je oduvek falilo ostalim Hari Poter igrama. I ovaj Lego naslov je čista klasika (sakupljanje novčića, otključavanje bonusa), ali je fokus ovaj put stavljen na istraživanje i rešavanje zagonetki, a ne na konstantnu borbu kao u pređašnjim igrama. Priču, naravno, ne treba pojašnjavati; koga zanima, taj je već zna napamet. Treba reći samo to da je ona ispričana kroz 24 nivoa, odnosno šest važnijih događaja po svakoj godini Harijevog školovanja u Hogvortsu. U većini slučajeva priča je korektna prema originalnom izvoru iako određena odstupanja postoje. Nije nam jasno zašto su napravljena, ali nećemo sad puno o tome. Teško je reći da se kroz igru može upoznati čitav svet Hari Poter knjiga, jer se radnja oslanja samo na važnije događaje, a likovi još uvek ne govore, nego i dalje mrmljaju. Shodno tome, verujemo da će igra biti jasna samo fanovima, a zanimljiva eventualno mlađoj publici.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com