Treba imati na umu i činjenicu da je zbog mlađe publike igra dosta jednostavna. Tako uvek znate kuda morate da idete i šta da radite, a retke izazove predstavljaće vam jedino platformske zagonetke, delom zbog nemogućnosti kontrolisanja kamere, a delom i zbog veštačke inteligencije likova u pratnji, koji ne reaguju uvek kako biste vi to želeli. Srećom, to se menja kada u igru uskoči drugi igrač, tako da slobodno možemo tvrditi da je Lego Harry Potter: Years 1-4 bolje igrati u društvu. Jedino što bi vas moglo sprečiti u tome jeste split screen. Daleko od toga da je takvo rešenje loše, ali online opcije ponovno nema, što je razočaranje.
Igru je moguće preći u relativno kratkom roku, iako u prvom prelasku nećete videti i otključati sve. A dodatnog sadržaja ima i više nego što možete zamisliti. Novčićima ćete kupovati likove i čarolije, a kockama lude bonus nivoe i šaljive opcije. Glavne čarolije naučićete tokom igre, a one koje kupite dopineće šaljivom tonu, jer se najbolje mogu opisati kao smicalice koje se koriste na drugim likovima. A kad već pominjemo likove, moguće je igrati sa njih 167. Impresivan broj, ali nije nam jasno zašto su imali potrebu da ubacuju neke nasumične i bezimene likove (Griffindor boy, Ravenclaw girl) koji nemaju nikakve posebne sposobnosti.
Rekli smo da je ovo najbolja Lego igra do sada, ali to, nažalost, ne znači da ona nema nekih problema i nedostataka. U prvom redu ističe se pomalo nespretno ciljanje zbog kojeg je ponekad teško odabrati objekt na kojem treba da iskoristite pojedinu čaroliju, pogotovo ako su objekti blizu jedan drugog (a često i jesu). Dalje, pomalo smo razočarani što kvidič nije deo igre. Metlom možete leteti, ali na utakmicu zaboravite. Izuzev ovih sitnica, igra je poprilično dobro ispolirana na svakom elementu (od grafike i zvuka do interakcije s okolinom), zato joj se s objektivne strane ne može prigovoriti ništa što već nije rečeno.
Hari Poter ima veliki potencijal, a trenutna situacija je takva da Lego taj potencijal ne koristi na pravi način, kao što i igra pod Electronic Arts-om trune zbog njihove politike. Konkretnije govoreći, Lego shvatanje igre nikad neće biti dovoljno za jednu takvu priču. Uvek će izgledati smešno. Jer upravo tako i žele da izgleda. A Traveller’s Tales ima dobre ideje i pomalo je čudno što ih uporno nudi publici koja to ne zna da ceni. Da stvari budu još gore, daju ih u delovima. Moglo bi se reći da je saga podeljena na dva dela zato što preostale tri godine veličinom čak i nadmašuju ove četiri. Ali razmislite bolje, poslednji film o Hariju Poteru, baš kao i igra, takođe je podeljen na dva dela. Što se tiče filma, logična odluka, ali isti potez Lego Hari Poter malo je previše slučajan.
Dakle, od trenutka izlaska ove igre pa do istog dana sledeće godine imaćemo čak četiri Hari Poter igre. Dve će biti grozne, a preostali Years 5-7 jednostavno ne može biti nešto više od tipične Lego igre, jer Traveller’s Tales igra na sigurno. To opet dovodi do činjenice da posle Years 5-7 sledi spojeno izdanje – The Complete Saga, u kojem će razvojni tim "poslušati" fanove i ubaciti online multiplayer, baš kao u slučaju igre Star Wars. Čini se da je sve to već dobro isplanirano, sve za dobru zaradu. Nade zato nema, bolji dani za igre o Hariju Poteru ne dolaze.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com