Machinarium nas odvodi u mehanički svet nastanjen robotima. Reč je o staromodnoj point n click avanturi razvojnog tima Amanita Design. Odmah na samom početku Machinarium vas doslovce baca u igru bez ikakvog uvoda, ne prikazujući nikakvu pozadinsku priču. Stvari postaju još čudnije kada shvatite da dijalog u igri ne postoji. Ipak, kako avantura odmiče, tako vam postaje jasnije da je sve to vešto smišljeno da bi doprinelo odličnoj atmosferi.
Naime, priča u Machinarium-u se vrti oko ljubavi, zavere i osvete. U ulozi malog robota vraćamo se u grad iz kojeg smo prvobitno izbačeni. Pošto je simpatični robot često nespretan i nemoćan, njegov put do ljubavi od koje ga je rastavila tročlana banda bitangi biće zabavno, ali ne i lagano iskustvo. Robot će usred potrage za svojom lepšom polovinom nanjušiti zaveru već pomenute bande, zaveru za koju zna samo on, a niko drugi ne želi da poveruje u to. Priča je prikazana kroz animirane crteže koji simbolišu misli likova. Misli se najčešće pojavljuju u interakciji glavnog lika s okolinom, otkrivajući događaje iz prošlosti koji su na samom početku igre bili nepoznati. Isti sistem služi i za prikazivanje karakternih osobina. Iako nikada nećete ulaziti u dublje analize likova, njihova osobnost i dispozicija prema vama biće kristalno jasni kada vam animirani crtež pokaže određeno sećanje.
Dakle, način na koji se radnja priča igraču zaslužuje svaku pohvalu. Neki to možda neće znati da cene, ali oni koji su barem jednom pokušali da smisle originalnu priču i da je prenesu u određeni format znaće da je prava umetnost kad se u ovako toploj priči nađe prazan prostor za razmišljanje. A pored toga, sve je to odlično integrisano u atmosferu i gameplay. Nema tu nekakve velike raznovrsnosti, ipak je ovo dobri stari PNC žanr, ali isto tako nema ni mesta dosadi i monotoniji. Okosnica gameplay-a su zagonetke, a njihovo rešavanje je praktično sve što ćete u igri raditi. Srećom, zagonetke u ovoj igri možemo opisati izuzetno pozitivnim pridevima – originalne su, izazovne, logične, zabavne.
Ukratko ih možemo podeliti na dve kategorije. One klasične od vas zahtevaju oštro oko prilikom uočavanja nekog predmeta ili objekta na kojem ćete ga upotrebiti. Ponekad ćete morati da kombinujete više stvari na različitim lokacijama, a kada to uspešno obavite, čeka vas tradicionalna kategorija zagonetki. One variraju od mini-igara do slagalica, i ponekad znaju dobro da vas namuče i iznerviraju. Ipak, nisu nerešive, jer vam je od samog početka jasno šta morate da uradite kako biste ih rešili, a na vama je da shvatite na koji način ćete to postići. Druga strana medalje, to jest drugi deo PNC žanra, kretanje i interakcija, nažalost nije na nivou ostalih elemenata ove igre. Konkretno govoreći, kontrole živciraju, ponekad su neposlušne i krute.
Grafički stil Machinarium-a je jedinstven i privlačan, a za njega ne treba ni ona najslabija mašina u okviru današnjih pojmova. Naime, rukom crtana grafika izvodi se u flash-u. S obzirom na to, igra nema nikakvih grafičkih podešavanja. Naravno, to ne znači da je isprazna, jer dizajnu sveta i likova možemo bez ustručavanja dati najvišu ocenu. Machinarium ne prikazuje mnogo, ali njegov sadržaj zrači neverovatnim šarmom. Ako tome dodamo još i fenomenalnu muzičku podlogu, nećemo se mnogo prevariti ako ovu igru proglasimo kandidatom za avanturu godine. Istina je da ta avantura traje samo jedno posle podne, ali s obzirom na cenu to je potpuno opravdano.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com