Originalna igra Manhunt je još uvek u dobrom sećanju i, iako se ne može reći da je reč o savršenoj igri, ponudila je dovoljno zabave i inovacija da bismo s nestrpljenjem čekali nastavak. Pomenuti nastavak objavljen je pre dve godine za konzole i tek sada za PC, a Rockstar-u je verovatno bilo potrebno toliko vremena za dobijanje svih potrebnih dozvola za nasilje koje su nameravali da predstave igračima. Manhunt 2 za PC se sadržajem vidno razlikuje od konzolaških uzora, jer su u njega uvrštene scene zaista ekstremnog nasilja i prizori koji one koji ga zaigraju neće ostaviti ravnodušnim. Zbog toga je ovo jedna od retkih igara koje je američki ESRB ocenio kao igru za odrasle, ali pitanje je koliko su upravo odrasli spremni da progutaju ono što im se pruža. Naime, osim pomenutog nasilja, postoji vrlo malo razloga zbog kojih bi neko kupio Manhunt 2 i duže ga igrao.
Mora se naglasiti da nismo od onih koji će vrištati na svaku scenu tučnjave ili puškaranja u igrama ako za nju postoji opravdan razlog. Nažalost, Manhunt je verovatno jedina igra u kojoj on ne postoji. Jedina namera autora bila je da šokira igrače prosipanjem mozgova i hektolitrima krvi koja se vidi na svakom koraku područja kojim prođete. Ako izbacimo brutalne scene ubijanja i propratnu dekoraciju, dobijamo mlaku igru i očajnu grafiku koja kao da nije nimalo dorađena u odnosu na verziju za konzole. Čak i uz maksimalne detalje i grafičke efekte teksture su jednostavne i nezanimljive, okolina isprazna i ružno dizajnirana, a likovi izgledaju kao da su ispali iz perverzne fabrike dečijih akcionih figurica.
Naravno, igranje je uvek ispred grafike, ali se ne može zažmuriti na baš toliko loš dizajn svega oko nas da ne bi prošao bez kritika čak ni pre dve godine. Doduše, autorima treba odati priznanje da su kontrole prilagođene PC-u, što posebno važi za scene ubijanja, u kojima povezujete pokrete kako biste dobili što efektniji prikaz. Kao i svaka igra koja se našla na lošem glasu, i ova će imati svoju publiku koja će hteti da vidi šta je u "igrici" toliko sporno. Za takve treba reći da priča nema veze s originalom u kojem je zli ludak zatvorio glavnog junaka i snimao filmove o njegovom begu, dok se nastavak bavi begom iz mentalne bolnice u kojoj su se prema pacijentima ophodili na ne baš lep način. Da ne kvarimo previše užitak daljeg otkrivanja, kratko ćemo napomenuti da novi glavni lik nema pojma o svojoj prošlosti, u koju su uključeni medicinski eksperimenti, droga i ko zna šta sve ne.
Kao što je već rečeno, prvi deo smo poštovali, ali o nastavku nema preterano dobrog mišljenja. Jednostavno, igra je stigla prekasno da bi bila zanimljiva širem krugu igrača, grafika nije nimalo prilagođena današnjim standardima, igranje se zasniva na klanju svih koji nam dopadnu šaka i to je u globalu sve što pruža. Ako vam je to dovoljno, slobodno je nabavite, ali ne žalite se kasnije da niste bili upozoreni.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com