Pravi sci-fi RPS/RPG, kakav je Mass Effect 2, podrazumeva i dosta raznovrsnog oružja, s tim da ima i nekih promena. Pre svega, nema više onog RPG-ovskog sakupljanja opreme. Svaki član može nositi dva komada oružja, a Šepard pet. Takođe, nema više ni onih masivnih kombinacija opreme/oklopa i koječega. Iako će to možda biti razočaravajuće za zagrižene RPG-ovce, očigledno je da je razvojni tim išao na opciju nešto veće realnosti i akcije. Naime, svako oružje i svako pojačanje na Šepardovom oklopu/leđima ima svoje mesto i realno je zaključiti da bi bilo nerealno i glupo da on može da tegli 200 komada opreme.
Svaka promena oružja kao rezultat ima Šepardovu reakciju, odnosno promenu po našem izboru, a svaki komad oružja je na Šepardovim leđima vidljiv i odlično dizajniran. Levim šiftom i dalje pauzirate igru, a na HUB-u su specijalne moći i dalje pod brojevima 1-8, kako za nas, tako i za saborce. Uveden je cover sistem, ali to nije minus kada je očigledno da je svim novijim igrama baš taj cover sistem uzor. Zaklon vam je preko potreban i spašće vam glavu u brojnim situacijama. Još jednom se vidi velika doza realnosti. Pucnjava je, kako smo već rekli, brža, žešća i zabavnija, a povratak na prvi deo posle odigranog nastavka može biti dosadan, pogotovo s te strane pucačkog iskustva.
Najviše vremena provešćete razgovarajući sa svojim saborcima, dajući im opciju da vam se posle nekog vremena otvore i time otključaju koju novu misiju. Svaki član ima unikatni zadatak koji, kada ga uspešno završite, daje novu moć tom članu vaše ekipe. To možete i ne morate; kao i uvek, sve je na vama. Naravno, ako odigrate karte kako treba, Šepard može dobiti malo prave svemirske ljubavi. Ukoliko vam dosade misije, bez problema možete istraživati planete u potrazi za mineralima koji su vam potrebni za unapređenja broda i vaše posade.
Iskopavanje materijala je nešto drugačije nego u prvom delu trilogije. Naime, više nema onog svemirskog bagija i vožnje po površini planete. Ovog puta istraživanje otvara mini-igru u kojoj skeniranjem površine nalazite minerale. Ta mini-igra je monotna koliko i začuđujuće opuštajuća. Igra ima masivan svet i omogućava vam celu biblioteku podataka i istraživanja cele "naše" galaksije, vanzemaljskih vrsta, brodova, oružja i svega ostalog. RPG osobina igre zadržana je u smislu konstantne nadogradnje vašeg broda i sposobnosti, odnosno moći vaših saborca, kao i zanimljivog i masovnog Kodeksa. Sve u svemu, očekujte trajanje od 25 do 40 sati, zavisno od toga koliko duboko ćete ići ispod površine. A veliki i raznobojni svet igre i te kako će znati da vas privuče i zarobi na duže vreme.
Grafika je i više nego odlična. Unreal Engine 3.5 obavlja posao savršeno. Iako ćete naići na neke čudne teksture, u globalu grafika i vizuelna prezentacija sveta ove igre je zapanjujuća. Ukoliko tokom misije ili tokom posete nekog od hubova zastanete, videćete veliki trud koji su tvorci igre uložili u detalje. Mistična svemirska atmosfera prati vas na svakom koraku, a ukoliko nemate pojma šta ova rečenica treba da znači, da biste je shvatili u potpunosti, moraćete ipak da odigrate igru. Cut scene i filmovi unutar igre su fenomenalni i dobro vas pripremaju za situaciju ili lokaciju koju ćete tek otkriti. Svemir je velik i lep, kao i uvek. U to nema sumnje.
Posao na glasovnoj glumi ponovno je urađen fenomenalno i bez greške. The Illusive Man-u, tajanstvenom pokretaču samoubilačke misije glas pozajmljuje Martin Šin (Martin Sheen). Uz njega, tu su još i Set Grin (Seth Green), Keri-En Mos (Carrie-Anne Moss), Adam Boldvin (Adam Baldwin), Majkl Dorn (Michael Dorn), Triša Helfer (Tricia Helfer) i Majkl Biti (Michael Beattie) kao Mordin Solus, između ostalih. Muzika je primamljujuće svemirskog ambijenta ili klasično simfonična, zavisno od potrebe, to jest dela igre. Drugim rečima, to je prava svemirska muzika. Ali, i ostali zvukovi – zvukovi okoline, pucanja iz oružja i ostalo, takođe se moraju pohvaliti.
E, sad, da ne bismo samo hvalili igru, moraju se spomenuti i neki nedostaci. Iako su obećavali, Bioware nije uspeo da otkloni sve greške. PC, pa i Xbox 360 verzije pate od nekih starih boljki. Problem s nestajanjem vaše ekipe je i dalje tu. Naime, krenete kroz neki hodnik pre svojih saboraca, vrata se zatvore, a oni ostanu iza. Idete dalje, a njih i dalje nema, i odjednom, nekim čudom, oni se pojave pred vama. Možda se nekako teleportuju? Ponekad je smešno, ponekad frustrirajuće.
Videćete i neprijatelje zarobljene u vratima i poneke druge gluposti, ili Šeparda na jednoj misiji kako leti nekoliko metara iznad provalije. Međutim, sve su to retke sitnice, i to one mikroskopske. Iako su izbacili svemirski bagi i razgovore u liftu, Bioware to obećava u DLC-u.
Stigli smo do samog kraja recenzije ove epske igre. Šta još reći, a da već nije rečeno? Šta pohvaliti ili pokuditi, a da to već nije učinjeno? Od predivno dizajniranog svemira, atmosfere i različitih planeta i lokacija, novih likova, priče, odlične akcije i fantastičnih dijaloga pa do sitnijih skoro miskroskopskih bagova, mislimo da se konačna ocena nazire. Mass Effect 2 je igra, u stvari, to je više od igre. To je iskustvo koje jednostavno treba doživeti. Više puta, ako je moguće. To je trilogija koja je došla na polovinu svoje intrigantne radnje. Preostaje nam jedino da sačekamo trojku i završetak ove epske svemirske pustolovine. Samo pripazite na svoje akcije i odluke, jer nisu sve dobre, a neke bi vas, to jest Šeparda, zaista mogle koštati glave. Ipak, kako god proživeli i odigrali Mass Effect 2 ili celu trilogiju, Bioware nam je nesumnjivo priredio još jedno remek-delo.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com