Kada je daleke 1905. godine gospođica Margarita Zel iz rodne Holandije došla u prestonicu Francuske, verovatno nije ni sanjala da će aktivnosti kojima se bavila stotinak godina kasnije poslužiti kao inspiracija za jednu point&click avanturu. Uz egzotičan ples i umetničko ime Mata Hari, avanturista po prirodi i zavodnica po opredeljenju, ubrzo je od najpoznatije evropske kurtizane postala najpoznatiji svetski špijun.
Igra pokriva najzanimljiviji period Mata Harinog života, ispričan u vidu svojevrsnih flešbekova koje priča Elzebet Šragmiler, njena pariska veza i dugogodišnja prijateljica. Rekonstrukcija događaja, špijuniranje nemačkih i savezničkih planova za nadolazeći rat, interakcija sa stvarnim i poznatim likovima, na primer, kapetan francuske policije Žorž Ladu ili gospođica Marija Kiri, koji su majstorski utkani u mrežu intriga, izdaje i podvaljivanja, čine zaista ukusnu fabulu igre koju je pravo uživanje igrati, bez obzira na nekoliko mana i evidentnih propusta.
Mehanika igranja počiva na mnogo šetanja i na očekivanoj intenzivnoj interakciji s mnogobrojnim mutnim likovima (što je i normalno, jer niko ne očekuje da se jedna dama s početka prošlog veka boksuje na vagonu voza u pokretu, vitla bičem ili izbegava klopke u nekom drevnom hramu), na pravilnoj upotrebi predmeta na pravom mestu, rešavanju nekoliko mehanizama i nekoliko nelinearnih momenata koji se tiču zavođenja kroz dijaloške opcije.
Zagonetke nisu nimalo teške i cela stvar se odvija prilično fluidno, efektno čineći igru jednim interaktivnim krimi-romanom. S druge strane, ono što ovu avanturu izdvaja od šire konkurencije tiče se svojevrsne specijalizacije kojom oblikujete finale Mata Harine karijere. Ovo se odnosi na tri skale (novac, veštinu i špijuniranje) koje punite u skladu s odmotavanjem priče, ali i u skladu sa sopstvenim afinitetima i odlukama. Novac zarađujete egzotičnim plesom u Parizu. Rast špijunske skale, očekivano, počiva na raznoraznim sporednim špijunskim aktivnostima. Na kraju, veštinu povećavate kroz pomenute mini-igre, najčešće kroz onu koju čini transport na tablama sa železničkom mapom Evrope, gde se nadmudrujete u jednostavnoj logičkoj igri sa suparničkim agentima, a koja je sasvim opciona i neobavezna.
Naravno, sve to nije bez problema. Javljaju se dve krupnije zamerke koje, subjektivno, ne remete previše tok igranja. Prva se odnosi na suviše izražen backtracking i učestalo šetkanje između istih likova i lokacija, do te mere da to prosto nervira (ovo se ogleda u intenzivnom špartanju Evropom na relaciji Pariz-Monako-Berlin-Madrid). Druga zamerka tiče se nepotrebno glupog inventarskog sistema. Naime, svaki od malobrojnih predmeta, reference na likove i događaje, kao i ideje neophodne za okidanje određenih radnji predstavljeni su simboličnim ikonicama koje se smeštaju u dnu ekrana. One se pozivaju kada otpočnete interakciju s nekim od likova uz potrebu da se ikonica s konkretnom temom prevuče do sagovornika kako bi on odreagovao na nju. Iako je ovo sasvim prihvatljivo u situacijama kada koristite predmete na lokacijama, ostaje nejasno zbog čega je ovako nezgrapan sistem zadržan i prilikom dijaloga.
S audio-vizelne strane, avanture Mate Hari, jednostavno rečeno, predstavljaju praznik za čula. Raskošne lokacije bogate detaljima čine da živopisne ulice i trgovi evropskih prestonica izgledaju kao oživljena umetnička dela. Muzička pratnja takođe odgovara ambijentu i vremenskom periodu, uz prilično kvalitetno odrađenu glasovnu glumu svih likova. Na ovom mestu treba istaći i neobično kvalitetne zvučne efekte, ne toliko zbog njihove raznovrstnosti i bogatstva, već pre svega zbog maestralnog načina na koji su obrađeni i ubačeni u igru. Bez preterivanja, prvi put kada budete čuli kloparanje tramvaja na ulicama Berlina, tramvaj ćete nesvesno tražiti očima po sobi.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com