U tamo nekoj budućnosti svet je otišao do vraga, stanovnici su pod stalnim nadzorom, a svaka forma elektronske komunikacije je praćena. Važne poruke prenose "raneri", opasni momci i devojke (koji su odlični poznavaoci veštine parkura), skaču s jednog krova na drugi, i sve to rade brzo, dobro i sa stilom.
Glavni lik u igri Mirror’s Edge je kosooka žena po imenu Fejt (Faith). A priča uglavnom ide ovako: ubijen je gradonačelnik koji je trebalo da donese neke promene u grad, a Fejt mora da otkrije ko, šta, kako i zbog čega. Ima tu i ponešto porodičnih veza. Tu je i sestra glavne junakinje, a i sam gradonačelnik je bio neki porodični prijatelj. Priča je dosta tanka i blago izlizana, a misije povezuju 2D cut scene koje nisu baš najbolje odrađene. Slobodno preskačite cut scene, zanemarite priču i jednostavno uživajte u igri. A imaćete u čemu i da uživate. Sama ideja korišćenja veštine parkura po krovovima grada, pa makar to bilo i linearno, s tačno označenim (crvenom bojom) putem kojim treba da idete, nešto je novo i sveže. Možda ćete u početku češće umirati, ali kada se u potpunosti uživite u lik i počnete fluidno da skačete po krovovima, trčite po zidovima, preskakačete prepreke, bacate se po cevima i slično, ekstazi nema kraja. S obzirom na to da je glavna priča dosta kratka, nakon što je završite, tu su napeti time trial, kod kojih morate doći do određene tačke u što kraćem roku.
Grafika je odlična, a PC verzija u kombinaciji sa PhysX-om donosi još i neke druge dodatne kvalitete u odnosu na verziju za konzolu, kao što je odsjaj sunca u staklima zgrada, pocepana odeća koja se njiše na vetru, kvalitetna magla, itd. Uglavnom, engine je pre svega urban, a dobro je iskorišćen i minimalizam u bojama, koji se vrhunski uklapa u samu atmosferu igre. Iako su neki imali problema sa PhysX-om, patch je rešio i te probleme. Zahvaljujući interesantnom gameplay i kvalitetnoj grafici, kao i pratećoj muzici koja doprinosi opštem utisku igre, moguće je zaista se uživeti u igru, ali svejedno nemojte neke stvari pokušavati kod kuće niti na krovu kuće. Često pominjan minus je borba u igri, koja će zaista ponekad biti izvor frustracija. Specijalce je nekad, uprkos kvalitetnom tempiranju, nemoguće razoružati, a povremeno jednostavno odbijaju da prime udarac.
Dakle, stižemo do zaključka. Mirror’s Edge PC verzija ne donosi previše novina u odnosu na X630 i PS3 verziju. Tu je i dalje kratka priča, loše odrađena borba i linearno određena putanja kretanja. Novo je jedino nekoliko grafičkih dodataka, kao i mogućnost da igrate mišem i tastaturom. Ipak, činjenica je da je igra novo iskustvo, s interesantnom grafikom i sposobnošću da vas u potpunosti uvuče u svet parkura. Ako još niste, odigrajte igru na PC-ju, jer odiše svežinom na sve strane. Naša preporuka je tu.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com