Pozdrav svim ljubiteljima dobre strategije! Pozdrave vam šalje i razvojni tim Paradox Entertainment-a kroz svoju novu igru: Europa Universalis II. Za sve one koji nisu imali kontakta sa prvim delom, sledi kratak opis. EU I je jedna od „najčistijih“ strategija, ne samo u vojnom već i u smislu kormilarenja državom. Igra se na mapi (podseća na stone verzije poput Risk-a ili Diplomacy-ja) koja se postepeno otkriva, a sam razvoj imperije zavisi od mnoštva faktora – religija, diplomatija, vojska, resursi, trgovina… Znači, naglasak je na upravljanju, a ne na predugim animacijama – iako je grafika dobra.
Novi deo pojavljuje se nakon samo godinu dana, što znači da ne očekujemo previše promena u vizuelnom izgledu igre, već u njenoj osnovi, kompleksnosti i veličini. Jedna novost je produžen vremenski opseg igranja, od Jovanke Orleanke (1419) do Napoleonovog doba (1820), i uporedo sa njim, povećana prostorna kompleksnost – naime, mnoge zemlje koje su u prvom delu bile „ničije“, sada imaju svoju samostalnost i osvajačke tendencije, pa čak ih i igrači mogu izabrati da igraju sa njima. Tu spadaju na primer Vels, Tibet, Kina, Koreja, Mandžurija, a možete igrati čak i sa Apačima, Čirokima, Majama, Inkama, Ašantima (afričko pleme) – i to pre nego što se Evropljani iskrcaju u te krajeve sveta!
Povećana je i raznovrsnost religija, što je i razumljivo ako uzmemo u obzir prethodno nabrojane egzotične krajeve. Tako ćete se sada suočavati ne samo sa pravoslavnima, katolicima, protestantima, sunitima i šiitima već i sa budistima, pobornicima hinduizma ili konfučijanizma. Pored religija postoji i koncept kultura koji određuje modifikatore prihoda i nezadovoljstva naroda u zavisnosti od međusobne trpeljivosti.
Vojni aspekt će biti obogaćen mogućnošću unajmljivanja plaćenika (čak i pirata), koji će biti jako skupi, ali čije će održavanje biti identično sa regularnim trupama. Sama borba neće biti promenjena – jedini način da budete sigurni da ćete pobediti je da imate dovoljno trupa, i da im je moral i kvalitet visok.
Novi element je kontrola domaće politike, gde će se ukorenjeni društveni odnosi menjati na račun stabilnosti države ili novca u blagajni, ali dugotrajnim procesima, tj. jednom u 10 godina. Diplomatski sada možete nekog upozoriti ili nekome garantovati nezavisnost, što vam omogućuje da pođu li stvari naopako, imate opravdanje za objavu rata. Aneksija neće ići lako kao do sada, već pokrajinu po pokrajinu.
Loša strana je da se i dalje jedna ista ikona koristi za označavanje armija nezavisno od njihove veličine i što se među porukama koje dobijate pojavljuju one vezane za delove sveta za koje još ne znate.
Glavna pozitivna strana ove igre je ta da ne postoji strategija sa tolikim brojem država koje nezavisno funkcionišu u isto vreme, a od sada će se svetskom dominacijom moći baviti i više igrača odjednom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com