U nedostatku ideja, današnji autori uvek se okreću dobrim, starim i proverenim zombijima, koje je moguće uklopiti u svaku priču. Poslednji uspešni izdanak loze "old school" pucačina bio je Painkiller. Dok je Painkiller-u uspelo da nas zaokupi i zabavi na duže vreme, NecroVisonN-u će to teško poći za rukom. Za početak, nervira kombinacija velikih slova u nazivu, koja bi trebalo da aludira na nešto, ali na šta konkretno to valjda znaju samo autori, čija je maštovitost pod velikim znakom pitanja. Ali, pre nego što krenemo, da vidimo o čemu se to radi u ovom FPS-u koji nas vodi u Prvi svetski rat.
Kao da taj rat nije bio dovoljno krvav i kao takav davao i previše materijala za vrhunsku pucačinu, autori ove igre odlučili su da u priču uvedu demone i zombije, koje su, naravno, prizvali Nemci. Kao mladi Amerikanac kojeg je na ratište Evrope dovela želja za avanturom i dokazivanjem, ubrzo posle početka igre naći ćete se iza neprijateljskih linija, koje obiluju zombijima, čarobnjacima, utvarama i ogromnim trolovima koji vas u talasima preplavljuju kuda god krenuli.
Doduše, nije da imate neki izbor, jer je put samo jedan, ali nekome će se svideti ideja o stotinama mrtvih tela na svakom nivou koji uspešno pređete. Iako je običaj da se grafika pominje pri kraju opisa, moraćemo da napravimo malu digresiju, jer je ona zaista odlična i autorima svaka čast na trudu i dizajniranju okruženja kojim se krećemo, demona koje susrećemo, kao i spektakularnih grafičkih efekata. Kao i slični primerci, svaki nivo NecroVisonN-a sadrži tajne sobe i predmete koji mogu poboljšati naše karakteristike, a ako ni to nije dovoljno, na kraju svakog nivoa otključava se soba s izazovima, čije nas uspešno savladavanje nagrađuje nekim trajnim predmetom u inventaru.
Protivnici, bilo zombiji ili ljudi, imaju običaj da se zaleću na vas, pri čemu je upotreba puške nezgodna, dok za mašinku nikad nećete imati dovoljno municije, jer se brzo troši. Jedini način da ih se rešite jeste bliska borba, u kojoj se kao najpraktičniji pokazao udarac nogom kojim razgrćete protivnike i otvarate put za beg. Pomalo čudno forsiranje, jer haos kad se mlatite s nekoliko protivnika liči na opšti haos bez ikakvog smisla.
U bliskoj borbi moguće je izvoditi kombo udarce s bajonetom ili nekim drugim hladnim oružjem u jednoj i pištoljem u drugoj ruci. Kombo udarci vam pune specijalnu energiju, koja usporava vreme, ali ono se manifestuje u mnogo blažem obliku nego u sličnim igrama. Sličan efekat izaziva i bliski susret sa smrću, koji vreme opet preterano usporava, ali time vam je data mogućnost da se spasete. Treba spomenuti i bosove, koji stoje iza čitave zavrzlame i za čiju eliminaciju neki put treba malo razmisliti, ali ne preterano, nekoliko sekundi je sasvim dovoljno, i prst na okidač.
Ako je grafika i dobra, glasovi likova nisu, jer razgovori zvuče isforsirano, dok je ostatak zvučne podloge zadovoljavajući. Najveće zamerke ipak idu na račun dužine učitavanja same igre i kasnije nivoa, što neverovatno dugo traje. Autori su navodno na putu epohalnog otkrića i ispraviće to pomoću sledeće zakrpe, ali NecroVisioN će uz toliko boljih pucačina do tada već nestati s vaših računara.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com