Recenziju igre Operation Flashpoint 2: Dragon Rising počećemo opisom singleplayer moda, tačnije, kampanje. Pre prve misije imate kratak uvod o događajima na ostrvu Skiri. Tu ćete saznati da su Amerika i Rusija postale saveznici, a Kina njihov neprijatelj. Sukob je izbio zbog nafte, koje ima na pomenutom ostrvu, pa je Kina (koja je postala ekonomska velesila) odlučila da vojnom akcijom preuzme ostrvo od Rusije. Tu vi, kao američke jedinice, dolazite na scenu, s ciljem preuzimanja ostrva od kineske vojske. Kroz kampanju nećete igrati samo s jednim timom već sa dva. Jedan tim predodređen je za misije po danu, a drugi je za noćne misije. Kampanja sadrži 11 misija, plus šest dodatnih, koje ćete otključati kodovima. Dva koda možete dobiti igranjem mini-igre na službenoj veb-stranici Operation Flashpoint 2, dok za ostale morate pogledati na netu.
Nažalost, misije su ponekad suviše jednostavne. Sekundarni zadaci postoje, ali nisu obavezni – ako ih ne izvršite, ništa ne gubite. Dužina igranja zavisiće od težine igre koju odaberete. Ako odlučite da igrate na experienced težini i ako ste upoznati s "realnijom" mehanikom igranja, biće vam potrebno oko šest do šest i po sati igranja da završite igru. Na hardcore težini igranje će trajati mnogo duže, ali iz samo jednog razloga – nema checkpoint-a ni snimanja u toku igre. Prilično glupo, jer ako nekud morate da idete usred igranja, jedina mogućnost vam je pauziranje igre, a zatim nastavak igranja kada se vratite.
Takođe, na hardcore težini nemate nikakav hud, pa vam i to otežava igranje, jer ne vidite neprijatelja na radaru, ne znate koliko metaka imate i slično. Za sve zaluđene to će biti odlična zabava, dok će svi oni koji žele da se opuste prilikom igranja ipak igrati na experienced težini. Igra ima koliko-toliko realnu balistiku metka, punjenje protivtenkovskog oružja napravljeno je realno, kada vas pogode u nogu, više ne možete da trčite i slično; sve su to lepi detalji koji doprinose zanimljivosti igranja.
Ako se pitate da li umirete od jednog metka u igri, odgovor je i da i ne. Da – ako metak dobijete posred čela, što znači ponavljanje misije ili poslednjeg checkpoint-a. Međutim, ako vas pogode u ruku, nogu ili neki drugi manje važan deo tela, tada se možete sami izlečiti. Ukoliko dobijete metak koji vas onesposobi, onda možete zvati nekog iz svog tima da vam zaleči ranu i opet ste nazad u borbi. Ako se pitate koliko metaka možete dobiti, odgovor je sve dok imate krvi u sebi. Naime, kada vas jednom pogode, počinjete da krvarite i onda morate što pre da se zalečite.
Što se tiče oružja i mehanizacije, kroz kampanju ih nećete videti previše. Svaku misiju počinjete s određenim oružjem koje možete promeniti tako što ćete ga uzeti od mrtvog neprijatelja ili u posebnim kutijama, gde su opet samo neprijateljska oružja. Kroz kampanju ćete videti nekoliko vrsta prevoznih sredstava, od "hamera", običnog džipa i džipa s mitraljezom do helikoptera. Ostatak možete isprobati u multiplayer-u ili, još bolje, u mission editoru. Multiplayer se deli na co-op i pvp način igranja. Co-op ili kooperativno igranje zasad se svodi na četiri igrača, pošto misije u igri ne podržavaju više od toga. Player vs. player način igranja deli se na dva moda, Annihilation i Infiltration, koji podržavaju do 16 igrača u jednom timu.
Tehnički deo sigurno treba pohvaliti, jer je igra odlično optimizovana i zaista nije previše zahtevna. Jedini nedostatak je to što grafika nije na nivou nekih današnjih hit igara, najviše zbog tekstura koje povremeno nisu dovoljno detaljne. Ipak, grafički igra izgleda dovoljno dobro da zanemarimo muljave teksture. Iako su misije većinom jednostavne, uživaćete dok ih budete prolazili. Sve u svemu, reč je o prilično dobroj taktičko-akcionoj FPS igri koja će ljubiteljima žanra priuštiti nekoliko sati zabave u singleplayer-u, odnosno kasnije u mission editoru ili online. Ipak, ako ste ljubitelj originalne igre Operation Flashpoint, od ove igre nemojte očekivati da ćete dobiti osećaj koji vam je pružio prvi deo.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com