Dve godine posle originalnog Overlord-a, u kojem smo zlo podigli na nov nivo, stiže nastavak iste igre, koji mnogo obećava. Triumph Studios i Codemasters su sredinom 2007. izašli sa zanimljivim konceptom originalne igre zvane Overlord. Igračima je ponuđen izbor između zla i još većeg zla, umotan u stilizovanu i slikovitu atmosferu prepunu mitova, magije i humora. Upravo je humor doprineo znatnoj zapaženosti svojevrsnog hack n slash RPG-a, koji je zatim dobio svoju prvu ekspanziju Raising Hell, ali i najavu drugog dela igre.
Deceniju posle nestanka Overlord-a iz prve igre, njegov potomak govori o dolasku i usponu sile zvane Empire. Da bi spasli vlastite živote, ljudi iz grada Nordberg-a predaju dečaka "Rimljanima", koji sprovode tiraniju nad svim magičnim bićima i rasama. Ipak, takozvani Witchboy uspeva da umakne vojnicima i zajedno s bandom svojih miniona odlazi u regiju Netherworld. Tu, posle godina osposobljavanja, postaje sledeći Overlord, dok Carstvo preuzima ostale regije. Naš Overlord sada želi da se osveti gradu koji ga je odbacio, a i pomenutom Carstvu, i tako kreće u avanturu koja će mu otkriti pravu prirodu njegovog neprijatelja.
Posao oko priče odrađen je sasvim solidno, pogotovo što se tiče uskih veza s prethodnom igrom, iako vam se u jednom trenutku čitava tema o okupaciji i zabrani magije može učiniti vrlo poznatom. Srž igre ostala je ista, ali je obogaćena s nekoliko noviteta. Iz trećeg lica upravljate Overlord-om, koji upravlja svojim zlobnim podanicima dajući im naredbe koje se u velikoj većini slučajeva svode na destrukciju. Overlord je, naime, oličenje zla i kao takav ne filozofira previše o načinu na koji obavlja svoje zadatke. Vaši gremlinski podanici, kojih ponovo ima četiri vrste, ovog puta su svestraniji pa mogu da koriste više predmeta i da obavljaju više akcija (upravljaju brodom, jašu vukove, koriste baliste, prerušavaju se). Pored toga, igraču je data veća kontrola nad njima, jer ih od sada može grupno unapređivati po nivoima, a ako mu neki minion pogine u borbi, moći će da ga vrati na groblju za cenu drugog.
Doduše, pomenuta opcija je tu tek reda radi, jer vrlo verovatno nećete obraćati pažnju na to kako se koji minion zvao, kako je izgledao i koliko je dobar bio, što će reći da je promašena i gotovo besmislena. Pored već nabrojanih novosti vezanih za vaše podanike, treba pomenuti i mogućnost prebacivanja kontrole na minione putem magije, a sve u svrhu rešavanja neke od jednostavnijih zagonetki. Sistem upravljanja tornjem ostao je takođe isti, pa pored dograđivanja oružja, oklopa i sakupljanja skrivenih objekata za unapređenje magije, s vremenom tražite svoju draganu, uređujete prostor kojekakvim krpicama i slično. S druge strane, vaša karijera ovaj put je nešto detaljnija, jer posle rešavanja glavnih i sporednih zadataka imate mogućnost istrebljivanja ili porobljivanja stanovnika u gradovima u tri regije – Nordberg, Everlight, Empire.
Sigurno zanimljiv dodatak, ali u praksi i te kako zamoran. Izbor između ubistva i ropstva svodi se samo na novac ili lifeforce, pomoću koje dobijate svoju vojsku miniona. Prema tome, od Overlord-a 2 ne očekujte nikakve ozbiljne implikacije u izboru manjeg i većeg zla, kao što je to bio slučaj u odličnom Witcher-u. Zadaci su prilično linearni i nemaju važnije preokrete. Većina njih bazira se na trčkaranju od tačke A do tačke B, katkada i više njih uporedo. Snalaženje po prostoru donekle je olakšano uvođenjem mape, ali ne očekujte previše od nje, pošto ona ipak nije sasvim detaljna, niti je možete rotirati i zumirati po volji. Upravo na primeru mape možeto videti glavni problem Overlord-a 2: svi noviteti, sva poboljšanja i nadogradnje jesu pozitivni, ali nisu dovoljni, a ponekad su i nepotrebni.
Proizvođač tvrdi da je inteligencija miniona unapređena, ali je to samo način na koji želi da kaže da minioni ovaj put mogu da obavljaju više stvari. Istina je da su i dalje glupi i da se često zagube, zapnu za neki objekat i slično. Kada se nađu na većoj udaljenosti od vas, neće znati da se vrate, a vama će često biti potrebni svi minioni za korišćenje nekog objekta. Tada ćete morati da lutate po čitavom nivou, tražeći jednog miniona koji se izgubio. Nažalost, boljke igre Overlord 2 tu ne prestaju. Kamera, koju su ovaj put pokušali da poboljšaju udaljavanjem od lika, opet je kamen spoticanja. Na otvorenim prostorima nema nikakvih problema, ali kada se jednom nađete u uskom zatvorenom prostoru s dvadesetak miniona sa sobom, upravljanje kamerom postaje izuzetno nezgodno. Takođe, obavljanje više akcija koje rade vaši minioni na površinu je izbacilo loš sistem davanja naredbi. Ako želite da trojici miniona naredite da uzmu jedan predmet na brodu, a ostalima da zauzmu pozicije na brodu, moraćete polako i precizno da ciljate da bi oni shvatili šta tačno želite. Ista stvar je i kada se borite s većim brojem neprijatelja; zadavanje višestrukih meta svojim minionima nije dovoljno razrađeno da bi se lako obavljalo.
Grafička strana igre je takođe ostala bez većih promena. Doduše, omogućena je podrška za Nvidia PhysX, samo što ćete njegove efekte jedva primetiti. Ono što vam sigurno neće promaći je opšte šarenilo i naglašeniji kontrast, oba na granici dobrog ukusa. Srećna okolnost u svemu tome je da se ni optimizovanost igre takođe nije menjala, tako da bez problema možete pokrenuti igru na maksimalnim postavkama i s računarom od pre tri godine.
Šta drugo reći nego da je i zvučna pozadina ostala nepromenjena. Ali, bez brige, to ne znači da je sva muzika ista, kao i glasovna sinhronizacija, već da su ti elementi odrađeni bolje nego u prethodnoj igri. Ipak, Overlord 2, uopšte nije loša igra, ali činjenica je da je kao nastavak trebalo da bude mnogo bolji. Podloga u obliku noviteta dobro je zamišljena, ali je, nažalost, loše odrađena. Igra zato ne nudi veće, lepše i prijatnije iskustvo igranja. Drugim rečima, dokazana Overlord formula više nije toliko zabavna kao pre dve godine, čak ni s nekoliko obećavajućih izmena. Zlo možda uvek nađe svoj put, kako igra tvrdi, ali Overlord 2 je pravi dokaz da i njemu ponekad treba malo predaha.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com