Najjednostavniji mogući opis igre Portal je da se radi o logičkoj igri iz prvog lica s puno otkačenog humora. Budite se u sobi i čujete čudan glas kompjutera koji zvuči kao da je popio koju kap više. AI je Glados, a lokacija ovog spaljenog eksperimenta je Aperture Science Enrichment Centre, u kojem se budite i prolazite svojevrsni trening. Prvih nekoliko soba je jednostavno neka vrsta upoznavanja s osnovnim mehanizmima igre: ultrajednostavnost – treba pokupiti kutiju i staviti je na sklopku (s varijacijama u broju) ili rešiti neki drugi vid zagonetke, ili se prošetati do kraja nivoa (veliki lift). Međutim, prava zabava počinje kad se igra malo udalji i dobijete prvi put svoje "oružje" – veliki pištolj za ispucavanje plavih portala, nešto revolucionarno u svetu FPS-a.
Mape su dizajnirane tako da nema nekog pravog puta od početne tačke do izlaza. Morate da koristite raznorazne trikove kako biste došli do cilja. U te trikove spada katapultiranje uz pomoć gravitacije, zaobilaženje sigurnosnih topova i nadmudrivanje dizajnera nivoa s portal pištoljem. Plavi portal je ulaz, crveni izlaz. Jednostavno, zar ne? Ali radi i obratno, radi i neprekidno, radi i u svim smerovima i svim dimenzijama. Zabavno i originalno. Nekoliko nivoa kasnije osvajate i drugo oružje, možda bolje rečeno, alternativni način paljbe za postojeći pištolj, pa sada možete da kontrolišete dva portala. Igra s brzinom padanja, pa iskorištavanjem te brzine za smer izlaza, prebacivanjem portala u vazduhu – ideje su neograničene. Uz sve to početno otkrivanje i istraživanje Glados vas prati i zadirkuje, tj. kaže da ne gleda, pa se izvinjava zbog laganja i slično. Glados nije samo sredstvo humora i zafrkancije igrača već unutar tih dosetki i viceva postoji tanka nit koja vas usmerava ka rešenju zagonetke. Kako se igra privodi kraju, sve se više vidi trud uložen u detalje. Da bi se igra dodatno otežala, pored normalnih, verovatno betonskih, podloga na koje se može postaviti portal, postoje i staklene ili metalne površine na koje se portal ne "lepi" pa još uz to dodajte pokretne površine i smrtonosne topove i – eto zabave.
S grafičke strane, nema šta da se posebno kaže, igra koristi engine Source, deli modele i teksture iz originalnog Half-Life paketa, samo je hardverski dosta zahtevnija, a za to nema baš nekog opravdanog razloga. Teksture ne predstavljaju neku umetnost, radi se o nekoliko varijanti belo-plavo-sivkaste plastike i nekoliko življih boja. Možda je za to zaslužna "fizika", jer se igra veoma oslanja na inerciju, gravitaciju i slične "normalne" pojave povezane s kretanjem igrača. Sa zvučne strane nema ničeg posebnog: standardno tandrkanje vrata, odbijanja kugli ili okretanje raznoraznih mehanizama. Ali zato vas kompjuter može nasmejati do suza.
Nažalost, bilo koja odrasla osoba će zagonetke rešiti vrlo brzo i opet dolazimo do problema trajnosti igre. Radi se o zabavi za jedno popodne, što samo zavisi od toga koliko vam dugo treba da se uhodate u trikove. Postoji mogućnost dodatnih mapa, ali sve se svodi na samo pet-šest sati zabave. Ipak, ovde se radi o logičkoj igri koja je tako fenomenalno dizajnirana da vaš propust i neuspeh uopšte ne rezultira frustracijom. Sve nekako ima smisla, portal se zatvori, a vi ste unutra i izgurani ste nazad na početnu tačku; neki trikovi s teksturama na podu ili svetlom iza osmatračnica daju svojevrsnu draž. Nivo 19 podiže zanimljivost i interesovanje igrača za igru skoro neopisivo. Eventualnu dužinu igre možete povećati ako probate challenge modove. Oni su stvarno izazovni, ali nisu nemogući, samo malo treba razmisliti.
Challenge modovi donose iste izazove, samo traže da se ispuca, recimo, maksimalno pet portala ili da se zagonetka reši u pet koraka, ali ne verujemo da je to razlog da još jednom prođete kroz igru. Ipak, igra je vrlo verovatno nešto najbolje što je dosad izašlo iz radionice Valve-a. Originalnost na delu.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com