Biti Džejms Bond na nekoliko sati, makar i virtuelni, naoružan, sam protiv raznih zlikovaca, veliko je iskušenje za filmske fanove, zaklete igrače i klince koji gledaju nove filmove o Bondu. Zamisao zaista nije loša. Istovremeno se u svetu kinematografije pojavio novi Bond, u malo drugačijem fazonu, ali eksplozivan kao i uvek. Odlična podloga za jednu bondovsku igru, pomislili biste, a isto su pomislili i ljudi iz Activision-a, koji su izdali igru Quantum of Solace, tempiranu tako da se pojavi u isto vreme kada i istoimeni film. Autori igre mesecima su po Internetu pričali da su u novom COD4 endžinu želeli da prenesu što više prave bondovske atmosfere, ali su umesto toga uspeli da stvore samo ispraznu pucačinu.
Radnja igre smešta vas u događaje filma "Zrno utehe", a retroaktivno proživljavate i akcione uspomene iz prethodnog filma – "Kazino Rojal". Glavni motiv ovog novog, neobuzdanog Bonda jeste osveta, i on se nikako neće zaustaviti dok ne poubija nekoliko armija lokalnih kriminalaca, protivnika sveobuhvatnog duha globalizma. Quantum of Solace po ko zna koji put dokazuje da su igre pravljene prema filmovima skoro uvek promašaj. Flešbekovi, kojima će vas igra smeštati u događaje "Kazino Rojala", deluju potpuno nabacano i van konteksta. Fantastična filmska jurnjava za teroristom bombašem iz filma nepotrebno je začinjena desetinama protivnika, iako bi bila dovoljno napeta i bez toga.
Igra kombinuje elemente prvog i trećeg lica. Pristiskom na taster "E" izvođenje se prebacuje u treće lice, a Bond se zaklanja iza svakog objekta koji pruža zaštitu. Teško je odupreti se utisku da je taj drugi pogled implementiran da bi se tokom igranja stalno videle verno prenete crte lica Danijela Krejga, podsećajući igrače na to da upravljaju agentom 007. Međutim, iako to u prvom trenutku izgleda prilično dobro, posle nekog vremena shvatate da taj sistem skrivanja malo ugrožava sam osećaj pucačine u prvom licu. Igra je smišljena tako da nećete moći da bezglavo jurišate na neprijatelje, ali s druge strane, moraćete stalno da se služite zaklonom da biste preživeli. Zato se gubi jedinstveni osećaj FPS-ova kada se borite za goli život frenetično se krećući unazad, zaklanjajući se iza stubova, bolno dahćući s nekoliko crtica energije i ispaljujući poslednje metke.
Igra ima sve osobine prosečnog filma. Na početku izgleda koliko-toliko zanimljivo, ali ubrzo počinjete da primećujete sve više nedostataka. Autori su bezuspešno pokušali da u igru unesu malo nelinearnosti, pa u većini nivoa možete da birate da li ćete ga preći šunjajući se, zavrćući vratove nevaljalim kriminalcima, ili uzeti dve žestoke pucaljke u snažne Bondove ruke i krenuti da palite i žarite naokolo. Već na samom početku Džejms Bond, posle jedne bezvezne borbe sa zlikovcima identičnih lica, dolazi pred vrata koja mora da hakuje da bi prošao dalje. Sve bi to bilo lepo da se s leve i desne strane vrata ne nalaze zidići od pola metra, koje bi preskočilo i malo dete. Mogli su makar da postave neku nepremostivu prepreku, koja bi doprinela realističnosti igre. Još nešto što odmah bode oči svakom ljubitelju Džejmsa Bonda jesu nepotrebna uputstva od MI6, koja naš omiljeni tajni agent gotovo neprestano dobija putem radio-veze. Ovo potpuno umanjuje sposobnost popularnog tajnog agenta da se, uglavnom bez ičije pomoći, izbori sa svim nedaćama.
Zbog linearnosti nivoa nećete morati mnogo da mozgate o pristupu. Protivnici su uvek na istim mestima, što je veoma iritantno budući da ćete, ako izaberete težu ili najtežu igru, morati bukvalno da ih učite napamet. AI nije naročito inventivan, ali nije ni loš, s obzirom na to da se protivnici zaklanjaju i uglavnom ne trče u smrt kao topovsko meso. Shvatićete da nije teško poubijati ih gađajući na neviđeno iz mnogobrojnih zaklona. Igra vam, što je interesantno, ne nudi opciju da se zaklonite iza drveća, koje je nekako samo po sebi odličan prirodni zaklon. I pored sve priče o superiornom COD4 endžinu, već od prvog nivoa primetno je siromaštvo boja i tekstura. Nivoi su isprazni, bledi, s izuzetkom jurnjave po vozu. Jedino brojne eksplozije blešte u punom sjaju. Teksture oružja su loše, a na raspolaganju nećete imati ni naročito bogat arsenal.
Iako igra koristi pomenuti endžin, jednostavno ne izgleda kao Call of Duty 4. Deluje kao bleda kopija originala. Jedino je lice Danijela Krejga verno urađeno, mada je malo više plav nego što bi trebalo. Generalno, zvuk u igri je solidan, naročito oružje koje se realistično čuje. Igra je veoma kratka i ako je igrate na lakšim nivoima težine, možete je završiti za samo pet sati. Ne može se reći da je Quantum of Solace potpuni promašaj, ali da je dosadan – jeste.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com