Problemi su prilično logični i u velikoj meri počivaju na kombinaciji predmeta iz inventara (međusobnoj ili s elementima iz okruženja). Tu i tamo potkrade se poneka "koska", ali se rešenja u velikoj meri zasnivaju na upotrebi zdravog razuma. Ponekad morate da pokažete kreativnost u razmišljanju i sposobnost improvizacije, jer očigledan pristup rešavanju problema često nije i pravi i zahteva logičnu alternativu. Sporadični razgovori sa šarolikom paletom likova prilično su tečni i ne zamaraju. Pružaju dovoljno informacija bitnih za priču iako ih ne krasi bogzna kakav humor (uz usiljeno i neduhovito poigravanje referencama na savremenu pop kulturu koje retko ispada efektno).
Na ovom mestu ponovo bismo pomenuli i primetno mračniji karakter igre (bar u poređenju s prethodnim light-hearted nastavcima, bez obzira na ozbiljnost sadržaja u njima). Inscenirana sahrana, ubistva, obezglavljeni leševi, podmetanja, spletkarenja i svakodnevne sumorne lokacije daju celoj stvari ozbiljniju crtu, a dodatni kvalitet u ovom smislu odnosi se na Brajanove susrete s nekoliko pacijenata duševne bolnice "Happy Dale", čije setne sudbine i negiranje realnosti mogu i te kako da izazovu emocije kod igrača.
Komande i igrački interfejs na korak su do savršenstva i u velikoj meri pružaju sasvim udobno igranje. Tasteri koji se koriste su Tab za pozivanje inventara i F1-F3, koji redom otvaraju originalno odrađen hint sistem, otkrivaju hot spots na ekranu, pružaju uvid u prethodne događaje (uključujući i avanture iz drugog dela), uz F4 za klasične opcije snimanja, učitavanja i izlaska iz igre. Manje zamerke odnose se na nemogućnost njihovog predefinisanja na neke druge tastere, kao i na to što inventar nije realizovan na neki klasičniji način (pomeranjem uz ivicu ekrana ili nešto slično).
Što se tiče grafike, nema mnogo iznenađenja, igra i dalje blista u kombinaciji predivnih ručno crtanih pozadina i 3D modela likova presvučenih tehnologijom cell shaded. Animacione sekvence, bilo zasebne, bilo u sklopu samih lokacija i igre, ponovo briljiraju svojom detaljnošću, a treba pohvaliti i kvalitetno animirane vinjete za svaki pojedinačni predmet iz inventara. Sam grafički stil svakako više ne deluje toliko originalno (najviše zbog izostanka egzotičnijih lokacija), ali je neosporno to da upravo momci iz Pendulo Studios-a imaju velike zasluge za sve primetnije nametanje ovakvog stila kao industrijskog standarda za mnoge avanture koje su usledile posle prve igre. Glasovi likova su standardno dobri, a igru krasi i sporadično odlična muzička pratnja.
Eksperiment koji su vredni Španci izveli s poslednjom igrom serijala Runaway: A Twist of Fate možda neće baš najbolje leći svim ljubiteljima avantura, ali je neosporno to da pred sobom imamo prilično kvalitetan proizvod s kojim ne možete mnogo da pogrešite. S druge strane, bez obzira na to da li će autori nastaviti u novom pravcu, ili će se vratiti šarenim pustolovinama na rajskim lokacijama, ne možemo a da ne zamišljamo kakav bi spektakl napravili kada bi u potvrđenom vizuelnom stilu napravili neku epsku avanturističku operu.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com