„Nakon bitke sa neumrlima, priče kažu, užasni zombiji pljačkaju lešine palih ratnika, odnoseći njihove kosti nazad u mračne mlinove, gde ih volšebnici stapaju u strašni katapult od kostiju.“
Warlords Battlecry II je nastavak poznate igre australijskih majstora zanata koji su nas uvodili u tolkinovski svet bitaka u fantastičnim svetovima. Saslušavši najavu za ovo nastupajuće remek-delo, mogu reći da jedva čekam drugu polovinu decembra, da makar isprobam demo-verziju igre, koja je najavljena za početak 2002. godine.
Osnova igre je heroj koji jača kroz pobede. Izabrani heroj može voditi trupe i u kampanji i u pojedinačnim bitkama i u igri za više igrača. Postoji 20 vrsta heroja koji mogu biti jedne od 12 različitih rasa – ljudi, patuljci, šumski vilenjaci, visoki vilenjaci, tamni vilenjaci, tamni patuljci, varvari, minotauri, orci, demoni, neumrli i čarobni narod. Svaka rasa ima različit način razvoja, drugačije zgrade i jedinice, kao i princip borbe. Ukupno postoji preko 130 jedinica, što je jako veliki broj – a ako mi ne verujete, pokušajte samo da nabrojite bar 50.
Teren je, iako igra nije cela urađena u 3D maniru, renderovan i mapiran visinski, što znači da ćete moći da sa vrha strmog brda gađate konjicu (a bogami i ostale), koja će samo moći da vas mrzi. Važna promena u odnosu na prvi deo biće i automatsko bacanje magija, tako da će takva vrsta jedinica moći sama da dela u borbi, ne čekajući da se isključivo njoj posvetite. Na raspolaganju takvim borcima biće 11 oblasti magije, od Piromansije do Nekromansije – sa sve zajedno preko 100 različitih čini.
Igra stavlja naglasak na borbu, dok je sistem resursa veoma jednostavan i ne opterećuje. Kampanja nije linearna, što je za svaku pohvalu. Borbene jedinice vremenom postaju iskusnije, dobijaju odlikovanja i uče nove veštine, a najbolje od njih će se često pridružiti samom Heroju u vidu lične garde, tj. prelaziće u sledeću bitku sa njim. Kad smo već kod najboljih – svaka rasa ima na raspolaganju po jednog Titana koji je neka vrsta superjedinice, ali zahteva pre svega mnogo, mnogo resursa.
Kada je reč o inteligenciji protivnika, svaka jedinica ima jedinstveno ponašanje, kao i protivnički heroji, a što je zanimljivo na Internetu će se pojaviti mnoštvo profila rezonovanja za kompjuterske zapovednike. Grafički ugođaj bi trebalo da bude vrhunski. Zmajev dah će zauvek spržiti zemlju, trupe će ostavljati u snegu tragove koji će se moći pratiti, a osvetljenje i modelovanje čestica pri eksplozijama biće pravi spektakl. Dodajte na to preko pola sata originalne keltske muzike u orkestarskom izvođenju i biće vam jasno zašto jedva čekam demo-verziju.
U verziji za više igrača, snage će odmeravati do šest protivnika preko Interneta ili LAN-a, a moguće je i igrati jedan-na-jedan modemom. Reći ću vam još samo da je na raspolaganju i editor za mape, onakav kakvog su ga koristili i autori.
„Pojedinačno, iako izuzetno brzi, silfi su verovatno najslabija bića u zemlji Eteriji. Ipak… jako retko se sreće samo jedan silf. Naoružani iglolikim bodežima, oni brzo okružuju i savladavaju daleko moćnije protivnike.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com