Na prvi pogled grafički primamljiva i nakrcana akcijom, igra Sacred 2 predstavlja idealan naslov za ubijanje dosade, ali pošto pokaže i svoje drugo lice, sumnjamo da će nekome biti zanimljiva duže od nekoliko dana.
Kao i kod svakog akcionog RPG-a, priča govori o izmišljenoj zemlji koja je na neki način u opasnosti, ali Sacred 2 uz kampanju spasavanja sveta nudi i onu mračniju, primamljiviju priču, u kojoj je glavni zadatak vezan za akcije koje preduzimamo radi vlastite koristi. Doduše, samo je glavni zadatak na neki način "zao", dok u svim sporednim pomažemo stanovništvu protiv nasilnika, zveri i čudovišta, spasavamo decu ili sakupljamo jabuke ako to neka lenčuga od nas zatraži.
Nezavisno od kampanja na izboru vam je šest likova koji se razlikuju po stilu igranja, kao i specijalnim božanskim sposobnostima ili, bolje rečeno, supermagijama koje se polako pune, ali u kritičnim situacijama spasavaju od sigurne smrti. Likovi koje su nam autori ponudili zaista su zanimljivi i, iako ćete većinu vremena igrati kao čarobnica specijalizovana za vatrene magije, treba probati i temple guardian-a, čudnog kiborga s psećom glavom koji unaokolo trčkara s laserskim pištoljem.
Prva stvar koju ćete primetiti posle ulaska u igru jeste ogromna mapa na kojoj se odvija radnja, dok dolazak u prvo naselje otkriva gomilu sporednih zadataka od uvek prisutnih jadnika. Da stvar bude još gora, takvih je na svakih kilometar još gomila i iako sporedne zadatke ne morate rešavati, poželjno ih je izvršavati radi bržeg napredovanja. Autori su se pobrinuli i da vas tokom avantura ne zabole noge, pa već na osmom nivou razvoja lika imate priliku da nabavite konja kojim ubrzavate stvari. To u teoriji zvuči dobro, ali u praksi je stvar malo komplikovanija.
Naime, mape su prepune raznih protivnika koji ne odustaju lako od potere, pa je velika šansa da će masa njih dotrčati do nas čim sjašete na željenoj poziciji. Istina, ovo je igra u kojoj svakih desetak sekundi pogine isto toliko nepoželjne gamadi, ali ako ih je previše, jedini koji ginu su heroji, to jest vi. Dobra stvar je i to što su se autori dosetili da mesta za oživljavanje postave veoma gusto, ali nemojte da zaboravite da ih aktivirate tokom prolaska, jer vas u protivnom očekuje dugo putovanje. Pošto nas priča često vraća u ranije pređena područja, uputno je aktivirati i portale; oni su nešto ređi, a prolazak kroz njih donosi gorku spoznaju da su se ranije masakrirani protivnici ponovo stvorili.
Na grafiku zaista nema prigovora, kao ni na mrežnu komponentu, koja podržava i do 16 igrača, ali uprkos masivnim zakrpama, bagovi su ti koji uništavaju mogućnost igranja. Igra se, u stvari, često ruši prilikom učitavanja podzemnih tamnica, likovi koje morate sigurno otpratiti su idioti koji često odlutaju svojim putem, ili vas slede na kraj sveta ako obavljamo neki drugi zadatak, protivnici neretko propadaju u zemlju do pola tela, i tako redom. Jednostavno, igra je prerano objavljena, i iako ne sumnjamo da će biti još dosta zakrpa, predstavlja veliki ispit za živce, pa o njenoj nabavci odlučite sami.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com