Termin WASD odnosi se na klasičnu kombinaciju tastera koje koristimo za upravljanje u pucačkim igrama iz prvog, trećeg ili nekog drugog lica. Ovo je prva igra iz serijala Silent Hunter, prva pomorska simulacija, a sigurno i jedna od retkih ozbiljnih simulacija uopšte, koja za upravljanje koristi tu kombinaciju. Naime, igra Silent Hunter 5 hrabro pokušava da renovira žanr podmorničkih ili uopšteno pomorskih simulacija unošenjem nekih noviteta. Većina ih je dosta čudna, dvosmislena ili neslavno propada u svojim pokušajima.
Najpre treba reći da je u stanju u kojem je izbačena ova igra praktično nemoguća za igranje. Silent Hunter 5: Battle of the Atlantic izbačen je u zaista kriminalnom stanju, a neki od bagova su tako veliki da jednostavno onemogućavaju igranje. Primera radi, prilikom podizanja snimljene situacije moral posade resetuje se na nulu, a kako je ova igra, uz elemente FPS-a, bogata i elementima RPG-a, posada bez morala jednostavno ne radi ništa. Odavno nismo videli igru izbačenu s tako ubojitim i bizarnim bagovima. Nadajmo se da će se barem nešto od toga zakrpiti, ali neki problemi su preduboki i previše bolni.
Dakle, ako su sve druge igre u serijalu bile simulacije podmornice, ova je na neki način simulacija kapetana. Cela igra odvija se u prvom licu. Umesto prelazaka sa stanice na stanicu, s periskopa na navigacionu mapu, recimo, klikom miša na odgovarajuću ikonu ovde pomičemo svoj lik kao u FPS igri kroz 3D okruženje podmornice. Hodamo, trčimo, dođemo do željene tačke na brodu i uđemo u mapu, periskop, torpednu sobu, kabine radista ili sonarista i tome slično. Ljuljanje po podmornici je u početku zanimljivo, ali cela stvar je velika kao jedan veći stan ili dva manja, pa kad se nakrca iole realističnim brojem ljudi, a posada podmornice tipa VII brojala je preko pedeset ljudi, virtuelna klaustrofobija je zagarantovana. Iskreno se nadamo da nam u narednom Silent Hunter-u neće simulirati i bol i mirise na podmornici. Smrad dizel goriva, kiseline iz baterija, "miris" pedesetak i više nedelja neopranih ljudskih tela i udarci u glavu, kolena i laktove, koji su prilikom trčanja po podmornici neminovni, bili bi previše i za najzagriženije fanatike.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com