Posle neuspešnog ulaska u 3D svet pre šest godina, serijal Simon the Sorcerer vratio se izvornom konceptu klasične point’n’click avanture. Oni malo stariji rado će se setiti vremena Amige i avantura koje su tada harale svetom igara. Uz neizostavne Monkey Island i Indijanu Džounsa, Simon the Sorcerer bila je uspešna point’n’click avantura koju su mnogi zavoleli zbog specifičnog humora i iritirajućeg glavnog junaka. Nažalost, kao i svi slični serijali, Sajmon je tokom vremena pao u zaborav uz kratkotrajno loše iskustvo s trećim delom, koji bi najbolje bilo zaboraviti.
Četvrti nastavak igre – Simon the Sorcerer 4: Chaos Happens, uspešno je objavljen prošle godine na nemačkom tržištu, gde je igra pokupila u dobroj meri odlične ocene, a sada se pojavila i u svojoj engleskoj varijanti. Na prvi pogled oduševljava stil igre, koji je isti kao u prva dva dela, uz vidno poboljšanje na grafičkom planu. Naime, iako je u samoj igri nemoguće promeniti rezoluciju, što je u današnje vreme čudno, sve scene su odlično dizajnirane i, što će većini igrača odgovarati, predmeti na njima dovoljno su jasni i lako uočljivi bez potrebe za finim milimetarskim pomacima miša.
Priča četvrtog dela ponovo nas vodi u magično kraljevstvo u kojem se dešavaju čudne stvari. Nakon vizije prouzrokovane udarcem daljinskog upravljača posred čela, Sajmon odlučuje da otputuje u začaranu zemlju kroz ormar, da bi ubrzo saznao kako ga je ostavila devojka, dok je sam napravio mnoštvo gluposti. Početnu zbunjenost ubrzo zamenjuje lov na dvojnika odgovornog za novonastalu situaciju, a tokom igre srešćete popriličan broj likova, od kojih su mnogi poznati iz prethodnih izdanja serijala.
Pošto su osnova ovakvih avantura pametno osmišljene zagonetke, Sajmon na tom polju nije izuzetak. Iako će većina zagonetki zvučati logično, neke bukvalno treba pogoditi naslepo, a za one nestrpljive autori su se potrudili da omoguće sistem pomoći u tri koraka, koji možete pozvati u bilo kom trenutku. Prvi vam daje blagu pomoć šta uraditi, drugi detaljnije objašnjava kud otići, a posle trećeg bi i igračima s minimalnim znanjem engleskog rešenje trebalo da bude lako. Primera radi, pijanog vuka treba nagovoriti da pojede Crvenkapu, ali baka ga ne pušta u kuću. Prva pomoć govori o priči "Vuk i sedam jarića", druga da vuk mora izmeniti glas, dok treći jasno kaže da baloni napunjeni helijumom izazivaju smešan, ali u ovom slučaju koristan efekat i da ih možete naći u skoro svakom dućanu.
Možda ogrezli avanturisti neće koristiti ovu pomoć, ali početnicima će i te kako dobro doći, kao i onima koji će Sajmona zaigrati isključivo iz sentimentalnih razloga, jer već godinama igraju neki drugi žanr. Što se tiče samog Sajmona i konverzacije s drugim likovima, mora se priznati da su iritantniji nego pre. Pored Sajmonovog prepotentnog nastupa, smeta i ponavljanje jednih te istih razgovora, pri čemu je nemoguće bilo šta uraditi dok lik ne izgovori svoj tekst ili dok ga ne prekinemo usred izlaganja, što baš i nije poželjno. Iako ovaj nastavak igre Simon the Sorcerer predstavlja pomak u odnosu na prošli deo, daleko je od zabavnosti originala, dok je manjak humora i te kako vidljiv. Uz sav trud autora, zbog sistema pomoći preporučujemo ga samo početnicima u žanru, kao i starijim igračima koji su gubili dane i noći na rešavanju problema iz originalne igre. Čini se da bi igra uz malo više (smislenog) humora privukla veći broj igrača, jer ovako ostaje pomalo nedorečena.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com