Evo jedne igre koja svoje korene ima još u vremenu kada su PC računari bili samo daleka budućnost. Speedball 2: Tournament je nastavak čuvene igre koja je harala u vreme Amige 500 i koja se s punim pravom može smatrati za preteču svih današnjih „brutalnih“ igara. U svoje vreme je zaista bila hit i pravi fenomen u svetu igara, kada je nasilje u igricama bilo uobičajena stvar, a na omotu igre nije pisalo za koji uzrast se ne preporučuje. Ovaj nastavak je pokušaj razvojnog tima da se pokaže kakve su nekada bile igre i šta se igralo u neko prošlo vreme. Odmah se mora reći da im je pokušaj umnogome i uspeo.
Sam scenario je veoma prost. Vi ste učesnik u igri koja u najvećoj meri predstavlja kombinaciju rukometa i rabgija u nekoj dalekoj budućnosti. Osnovno pravilo koje važi u ovoj igri je to da pravila nema, jer ovde se takmiče, odnosno sukobljavaju, suparničke bande, a ne protivnički timovi. Izmene koje se odnose na original tiču se pre svega grafike. Komande su sada nešto složenije, pa su podeljene na više tastera kojima pucate, dodajete, uklizavate ili pucate na gol… Ovo i nije tako loše, jer protivnici ne praštaju, a i morate brzo da odreagujete, tako da vaši udarci moraju biti brzi i precizni, pa vam više tastera u ovom slučaju daje dodatnu preciznost i mogućnost da brže reagujte.
Osnova igranja u single player režimu je liga ili kup, a u toku pauza između utakmica možete unapređivati svoje igrače ili kupovati bolje. Ono što se ovde može javiti kao zamerka je to da u single player režimu ne postoji mogućnost dodatnog prilagođavanja vašeg lika, kao i broj raspoloživih modela igrača, što donekle otežava posao, jer sa svojom ekipom treba da prođete bukvalno kroz pakao kako biste osvojili titulu. Ovde je i jedna paralela sa slavnim prethodnikom, gde je primetno da je on imao mnogo bogatiji RPG u odnosu na ovaj nastavak. Kamera u igri je zaista dobra i daje odličan pogled na teren. Osnovnu kameru, koja neodoljivo podseća na original, možete promeniti, ali je ona tako dobro odrađena da vam daje skoro savršen pogled na sam tok igre, što je ovde od presudnog značaja, pa ćete je verovatno retko ili skoro nikada menjati. Ovde je uvedena i mogućnost izbora igrača kojem ćete dodati loptu, dok je to u prethodnoj igri bilo nasumično bacanje lopte i stvar sreće; takođe, u toku igre veoma lako možete da promenite taktiku svog tima. Sve te promene, na sreću, nisu pokvarile osnovni koncept igre.
Glavna prednost ovakvih igara je mogućnost igranja u multiplayer režimu, kada imate mogućnost da uživate sedeći u istoj prostoriji sa svojim protivnikom i posmatrate kako se znoji dok mu vi „razbijate“ tim. Igranje protiv kompjutera je jedna stvar, a živi protivnik je ipak nešto sasvim drugo. I pored nekih manjih nedostataka, koji se pre svega odnose na poprilično siromašan RPG element igre, kao i zaista dugo učitavanje igre, posle samo nekoliko partija verovatno ćete biti spremni da na sve to ne obraćate previše pažnje, već ćete uživati u zaista dobroj igri. Za kraj, prava preporuka za igranje ove igre: nabavite gamepad, jer igranje na tastaturi može biti veoma bolno.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com