Igra Split Second: Velocity stiže iz studija Black Rock. Dotični je zaslužan za čitav niz trkačkih igara, ali najviše ih pamtimo po zapaženom naslovu Pure iz 2008. godine. S obzirom na vrlo dobre kritike upravo tog naslova, očekivanja za njihovu sledeću igru su porasla, posebno posle obećavajuće najave koja je govorila da će igra Split Second doneti dosad neviđeni nivo uništavanja staza. Pričalo se tako da će svaka naša akcija uticati na stazu utoliko što će je tokom trke drastično menjati. Da li je tako i ispalo na kraju? Videćemo.
Ako se pitate kako u jednoj arkadnoj trci možemo drastično promeniti putanju staze, treba spomenuti da se Split Second vrti oko power-up elemenata u stilu kart racer-a. Osnovna razlika leži u tome što se oni ovde ogledaju kroz okolinu. Naime, koncept je inače mnogo jednostavniji nego što to zvuči: izvođenjem drifta, drafta i skokova igrač puni power-up merač u tri dela. Prvi nivo omogućuje mu da u pravom trenutku uništi drugog vozača aktivacijom eksploziva koji se nalaze uz samu stazu. Drugi nivo omogućuje mu da se privremeno reši većeg broja protivnika, a onaj treći zaslužan je za velike eksplozije koje menjaju prvobitni oblik staze.
Glavni deo igre, SP kampanja, koncipirana je kao Reallity Show od 12 sezona. Svaka sadrži po šest epizoda, što će reći da igra ima ukupno 72 takmičenja. Naravno, na početku vam nikada nisu dostupna sva takmičenja, već poslednja dva morate otključati sakupljajući bodove i uništavajući vozila svojih protivnika. Destrukcija otvara bonus epizodu, dok osvajanje bodova vodi ka elitnoj trci u kojoj morate da završite na prva tri mesta kako biste napredovali u sledeću sezonu. Igrajući modovi dele se na šest vrsta, od klasične trke, preko tradicionalnog time trial-a, sve do specifičnih kao što su Air Strike i Survival, o kojima nešto kasnije.
Vozila se otključavaju sasvim spontano, takođe osvajanjem bodova. Dele se na tri klase i imaju po četiri atributa koji utiču na samu vožnju. Generalno se ta podela sužava na dva tipa automobila, brzi za jedna takmičenja, a izdržljivi za druga. Nažalost, to je ujedno i jedina veća razlika među njima. Naravno, razlike među performansama modela svakako postoje, ali pošto u igri ne možete da sami birate, to jest kupujete nova vozila, već ih osvajate dok napredujete kroz sezone, dobija se utisak da je svaki novi automobil varijacija na prethodni. Da stvari budu gore, automobili nisu licencirani, a ne možete ih ni nadograđivati niti dodatno uređivati.
Igra ima samo 11 staza, koje se isto tako otvaraju kroz svaku sezonu. Pošto su građene "slojevito" (svaka ima po nekoliko alternativnih putanja), razumno je što ih je ovako malo. Ali kad je već tako, mogle su barem biti raznovrsnije. Naime, čitava igra odvija se u tematski sličnim prostorima: vozite se po gradovima, gradilištima, smetlištima, aerodromima i ostalim lokacijama koje su, iako detaljne, prilično jednobojne i jednolične. Sve ih odlikuje preterivanje s kontrastom i smeđim tonovima, otprilike nešto u stilu igre NFS Most Wanted. U svakom slučaju, utisak je da se sve to moglo napraviti mnogo bolje.
Vožnja je u potpunosti arkadna, zato tu nema neke prave fizike ni realnog modela oštećenja. Naravno, to se ne može uzeti kao mana, jer takvim rešenjem do izražaja dolazi atmosfera igre. Osećaj brzine je odličan, čemu doprinose i manji efekti kao što su zamrljana slika prilikom bliske eksplozije, okretanje kamere prilikom driftovanja, adrenalinski zvuk u tunelu i slično. Eksplozije su takođe vizuelno atraktivne. Ne može se reći da staza posle njih ostaje neprepoznatljiva, kao što su i najavili, ali vešto izvedeno smeštanje protivniku izaziva pravi osećaj uspeha.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com