Scenario igre The Club baziran je na jednom od osnovnih ljudskih poroka, a to je kocka, to jest klađenje. Naime, gomila anonimnih bogataša kojima je dosta konvencionalnog kockanja i klađenja na „obične“ stvari organizuje tajno društvo pod imenom „Klub“. „Klub“ organizuje klađenje u pojednice koji se međusobno bore do konačne pobede nad svojim protivnikom. Ovo udružnje regrutuje razne likove s margine i one željne novca širom sveta. Često se učesnici ovih modernih gladijatorskih igara i na silu regrutuju, ali cilj igre je za sve isti – preživeti i savladati svog protivnika.
U svojoj osnovi igra je klasično pucanje iz trećeg lica i kao takva igra se isto kao i sve igre tog tipa. Ono što je unekoliko razlikuje od sličnih igara jeste pomalo zaboravljeni bodovni sistem, to jest skupljanje što većeg broja poena. Turnir je osnovni oblik igranja u single player režimu. U okviru tog režima potrebno je da pređete sedam nivoa na svakoj od lokacija, čime otključavate naredno okruženje. Mesta gde se odigrava single player su, na primer, napuštena ćelija, Venecija, zamak… Svako od tih mesta čini zasebnu celinu u kojoj se svaki nivo mora preći na tačno određenom delu. Suština svake od disciplina je u stvari način na koji ubijate protivnike. Sve je pitanje „stila“, što je posebno bitno prilikom prelazaka nivoa.
Takođe, prati se i vaša efikasnost tokom prelaska određenog nivoa, od čega vam i zavisi broj poena i mesto na ukupnoj tabeli takmičara. Ako u toku igre brzo eliminište protivnike, broj poena se povećava jer vezujete više protivnika u nizu, a poene vam donosi i eleganicija tokom eliminacije protivnika. Izvođenje razne akrobatike ili eliminacija protivnika iz neposredne blizine, kao i pronalaženje skrivenih simbola lobanja i pucanje u njih donose vam više poena. Određene discipline su vremenski limitirane – potrebno je stići do cilja za određeno vreme, ili vam je zadatak da preživite određeno vreme, odnosno dok vreme ne istekne, a neke discipline vam čak omogućuju produžavanje vremena, tako što ćete što brže ubijati svoje protivnike dok se, na primer, krećete po određenoj stazi u okviru nekog nivoa.
Prelazak nivoa i nije tako težak, ali stizanje do jednog od prva tri mesta na tabeli je izuzetno teško i od vas zahteva dosta brzine, preciznosti, kao i taktiziranje u pojedinim situacijama. Naime, morate biti brzi i veoma efikasni u eliminaciji nepijatelja ako želite da napredujte na tabeli.
Na samom početku igre imate mogućnost odabira jednog od šest ponuđenih takmičara, mada sam izbor i nije toliko bitan jer se u borbi svi oni ponašaju manje-više isto. Osnovni princip prilikom izbora borca je njegova izdržljivost, što u stvari predstavlja njegovu izdržljivost na metke. Brzina i snaga borca i nisu tako bitne za samu igru. Nakon nekoliko pređenih nivoa, otključava vam se novi borac – Nemo, kojeg treba izabrati za nastavak igre, a borac pod imenom Kilen (Killen), koji je uzgred budi rečeno, uvek prvi na listi, biće vam dostupan tek kada prvi put kompletno završite turnir na svim mapama.
Sama igra je zamišljena i realizovana veoma dobro, naročito što se kao motiv koristi bodovni sistem, ali osnovne zamerke idu pre svega na veoma loše urađene zvučne efekte; ovde se prvenstveno misli na zvučne efekte vatrenog oružja, koje se i inače najviše koristi u igri; to deluje loše i pomalo razočaravajuće. Druga stvar koja pomalo smeta jeste veoma mali broj disciplina – svega šest, što brzo dovodi do zasićenja igrom; iako se samo okruženje menja, sa svakim završenim turnirom to predstalja sve veći problem. Ipak, ostaje činjenica da će bodovni sistem, danas pomalo zaboravljen, da motiviše igrače da se takmiče sa samim sobom kako bi na u svakom turniru postigli što više bodova.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com