Ekipa iz Marvela nastavlja starim dobro poznatim putem. Stripovi, filmovi i kompjuterske igre, odličan način da se zaradi puno onih lepih američkih zelenih novčanica. Od stripa napraviti film, od filma igru, od igre strip i tako u krug dok se ne istroše sve moguće kombinacije. Tu se našao i razvojni tim kompanije Edge of Reality, kojima se učinilo da bi sve to bilo izvodljivo, to jest da od stripa naprave svog novog Hulka. Tu se pride našao i kao izdavač Sega, pa su svi mislili da je posao odrađen i da će im naum uspeti, ali čini se da ipak nisu uspeli u svemu tome.
Nažalost, za Seginog Hulka se ne može reći da je tako maštovito odrađen. Posle bezbolne instalacije, naći ćete se u koži Brusa Beresforda. To je jedina stvar koja vam je jasna iz kratkog uvoda u priču, koje u stvari i nema. Valjda se podrazumeva da ste svi čitali stripove kao klinci, pa ste već dovoljno uvedeni u radnju. U svakom slučaju, vreme je da se zgrabi miš i tastatura i da se malo preuredi Njujork. Igra je podeljena na nekoliko raznolikih misija kroz koje treba da se probijete pesnicama. Svaka misija ima kontrolne tačke, na kojima se automatski snima pozicija. Veoma zabavno može biti i to što možete polomiti svaki objekat na koji naletite, uključujući i zgrade. Druge objekte kao što su automobili i bandere možete bacati na ljude koji vas besomučno napadaju ogromnom brzinom. Hulk može i da se vine u nebesa i pri tom da izvodi akrobacije bacajući stvari okolo i slažući kombo udarce redom, sve u cilju humane akcije da se pobije sve što se mrda na ekranu.
Što više lupate unaokolo, raste vam bes i snaga, dobijate neke nove veštine i postajete još jači. Posle pola sata igranja, uhvatićete sebe kako besomučno pritiskate levi taster miša, igrajući igru potpuno isključeni, dok vam mozak polako tone u nirvanu. Tu i tamo pojavi se nešto zanimljivo, čisto da se malo razbudite, ali ni to nije mnogo od pomoći. Grafika je izuzetno nazadna za današnje standarde. Sve je to moglo da bude mnogo bolje. Atmosfera i nije neka, jer se veštačka inteligencija neprijatelja svodi na ukopavanje u mestu i pucanje dok ih ne zalepite pesnicom za beton, a i nedužni građani, koji trče naokolo i glume neku paniku, ne rade to baš kako treba. Kome danas treba neinteresantna igra koja još i ne izgleda nešto posebno i ne razbacuje se efektima? Verovatno nikome, pa ćete je verovatno i vi mirne duše preskočiti.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com